Владислав Тителбах, Кућа кнеза Милоша у Шаранима, 1881. акварел, 22 х 27 цм

Акварел из  1881. године Кућа кнеза Милоша у Шаранима изложен је у сталној поставци музеја у Такову, поклон је Добрице Матковић, а дело Владислава Тителбаха, сликара и професора математике који је из Прага дошао у Нови Сад 1871. године. Са патриотским ентузијазмом према ослобођењу словенских народа, Тителбах се, под утицајем идеја Светозара Милетића и Полита Десанчића, одлучио да пређе у Србију (у Београд долази 1876. године) и постане њен веран поданик и држављанин. Уз редовне професорске дужности предавача цртања и краснописа често је путовао по Србији цртајући и описујући делове старих ношњи, накита, оружја, намештаја и народног покућства, архитектонске пластике, средњовековних фресака (које је доста верно копирао у акварелу) или сликајући ведуте српских градова.

Кућу кнеза Милоша у Шаранима Тителбах је насликао у истој, години, у којој се укључио у научни пројекат Српског ученог друштва везан за израду Етнографског атласа, због чега је 1885. изабран за њиховог редовног члана. Представљена брвнара је заправо кућа Марка Матковића из Шарана за кога је била удата Марта Вукомановић, тетка по оцу Љубице Обреновић. Будући кнез Србије, Милош, био је приморан да се са породицом сакрије од Турака баш у овој кући. Наиме, после пропасти Првог српског устанка 1813. године, тада војвода, Милош Обреновић се са неуспелих бојева на Засавици вратио у Рудничку нахију, због чега му је било најбитније да склони своју породицу од турске освете. Из своје куће у Брусници, у коју ће се убрзо уселити нови руднички муселим Ашим-бег, Милош је своје најмилије одвео у манастир Никоље, код игумана Хаџи-Атанасија, свог кума. Након неуспелог покушаја да запоседне Ужице, морао је даље да се скрива, тако да је са својом породицом јесен и зиму 1813. године провео у збегу, у једној пећини изнад Шарана. Након тога, Обреновићи су на Никољдан 1813. дошли код Ђорђа Љубичића у Рошце под Кабларом, а одатле су прешли у поменуту кућу Марка Матковића. Ту је Љубица, уз помоћ своје тетке Марте, родила кћерку Јелисавету-Савку 16. марта 1814. године, дакле били су у њеној кући и у време Хаџи Проданове буне. Крајем марта или почетком априла 1815. године, оборкнез Милош Обреновић преселио је своју породицу из Шарана „дубље у планину“, у Црнућу.