Археологија

Археологија

Почеци археологије у Србији везују се за планину Рудник, када је 1865. године др Јанко Шафарик предузео прва позната ископавања у Србији, на месту на коме су се налазили остаци храма посвећеног Мајци земљи. Тада је истражио остатке античког храма који је страдао у пожару и пронашао плочу коју је Народни музеј у Београду 2009. године поверио на чување Музеју рудничко-таковског краја.

Следећа ископавања предузео је 1930. године милановачки фотограф Благоје Ђорђевић на остацима цркве и још два објекта у Јазинама у Мајдану, јер је у народу постојало предање да је овде сахрањен деспот Ђурђе Бранковић.

Током осамдесетих година ХХ века реализована су два пројекта од стране Археолошког института у Београду, у сарадњи са Народним музејом у Чачку, Заводом за заштиту споменика културе у Краљеву и Филозофским факултетом у Београду. У оквиру пројеката „Археолошка истраживања старог рударства на Руднику у праисторији, антици и средњем веку“ и „Истраживање средњовековних градова на територији општина Чачак, Лучани и Горњи Милановац“ сондажно су истраживани локалитети у Мајдану, Руднику, Заграђу, Горњој Црнући и Јабланици.

Истраживањима 1980-их година историјски подаци о прошлости Рудника су у значајној мери допуњени, али је археолошка слика овог краја и даље у великој мери остала непозната. Од 2004. године интезивира се рад на теренском истраживању територије Горњег Милановца, како рекогносцирањем, тако и првим археолошким истраживањима у организацији Музеја рудничко-таковског краја. Сондажна истраживања на локалитету Црквине на планини Јешевац обављена су 2004. године, док је праисторијски период истраживан у оквиру пројекта „Сахрањивање под хумкама на подручју рудничко-таковског краја“ 2005. године. Жеља мештана села Јабланице да на месту старе цркве на локалитету Светиња подигну цркву посвећену Успењу Пресвете Богородице, довела је до сондажних истраживања изведених 2005. године. Поред милановачког Музеја, на археолошким истраживањима територије Горњег Милановца укључене су и институције као што су Филозофски факултет и Археолошки институт из Београда, уз сарадњу Завода за заштиту споменика културе из Краљева.

Током 2009. године започета је реализација пројекта „Археолошка истраживања на планини Рудник“ замишљеног као вишегодишњи пројекат рекогносцирања и археолошких ископавања локалитета на територији Рудника. Пројекат је покренут од стране Музеја рудничко-таковског краја у сарадњи са Филозофским факултетом у Београду. Од 2011. године истраживања суфинансира Министарство културе и информисања РС. Истраживања су показала да је реч о веома значајним налазиштима са остацима архитектуре и многобројним археолошким налазима који се могу определити у временски период од краја XIII века до пада под турску власт у XV веку. Истраживано је на локалитетима: Стационар, Имање Никића, Двориште Слободана Марковића, Двориште Чивовића и Којовача на потесу Дрење и црква на Маџарском брду у подножју Мале Кеље.

Године 2010. обновљена су истраживања на Прљуши на Руднику у оквиру пројекта Археолошког института „Проспекција Малог Штурца: истраживање праисторијског рударства“, који се изводи у сарадњи са Музејом рудничко-таковског краја. Стари рударски радови детектовани су геофизичким испитивањима од 2010. до 2012. године, а затим су настављена археолошка истраживања којима су откривена улазна окна и подземни ходници, а на појединим деловима падине и површинска експлоатација руде. Величина локалитета, број камених рударских батова и још увек видљива окна указују да је овај рудник био експлоатисан у већем обиму за потребе праисторијске металургије, што Прљушу сврстава у ред највећих старих рудника у југоисточној Европи.

Након оснивања Музеја рудничко-таковског краја 1994. године, мањи део предмета дошао је у музеј путем поклона и откупа, док су теренска истраживања основни извор из кога се обогаћује археолошка збирка. Разнолики по функцији, као и према материјалу од којег су израђивани, покретни налази су део сачуваног световног и духовног наслеђа рудничко-таковског краја. Најмлађа музејска збирка је Нумизматичка збирка Археолошког одељења коју чине већим делом примери новца цара Душана, цара Уроша и угарских краљева из XIV и XV века прикупљени археолошким истраживањима. Циљ постојања збирке је прикупљање нумизматичког материјала који је био у употреби на овој територији са нарочитим акцентом на средњовековну ковницу на Руднику.

Ана Цицовић, виши кустос археолог

X