Уметничка збирка Музеја рудничко-таковског краја садржи више од хиљаду артефаката, а основа за њено формирање био је откуп колекције Сретена Љубеновића Конкордија која је, између осталог, садржавала кандила, кадионице, крстове и друге богослужбене предмете из цркава са подручја Општине Горњи Милановац, махом из XIX а делом и из XVIII века, затим известан број предмета примењене уметности као и слику Драгутина Инкиостри Медењака „Југославија на Јадрану“. Поред различитих аквизиција, збирка је највише обогаћена захваљујући чињеници да су три велика презимена у култури и уметности нашег завичаја поверила део свога стваралаштва граду, а он Музеју, на чување. Ради се о Легатима Божидара Боже Продановића, породице Лазић и браће Настасијевић.

Легат браће Настасијевић поклоњен је граду 1983. године. Чини га највећи део заоставштине познате горњомилановачке уметничке породице, Живорада, Момчила, Светомира и Славомира Настасијевића, њихових родитеља и сестара – близу стотину уметничких дела, слика и цртежа, више од две стотине фотографија, готово пет стотина докумената, позоришних плаката, преписке и других предмета, укључујући музичке инструменте и намештај, заједно са око хиљаду и стотину књига и нотних записа из породичне библиотеке.

Легат Божидара Боже Продановића, академског сликара који је 1977. године поклонио своме граду део сликарске заоставштине тј. 82 уметничка дела (уља на платну, темпера, графика, акварели, цртежи, мозаици…). Поред тога, Продановић је кроз своје учешће на сликарским колонијама даровао горњомилановачком музеју још 13 својих радова насталих током 1993. и 1994. године, који данас употпуњују сталну поставку Музеја Другог српског устанка у Такову, а његов син Милета Продановић, поклонио је очев уметнички прибор.

Легат породице Лазић са уметничким радовима, документима, белешкама… сликарке Зоре Симеоновић Лазић, њеног сина, архитекте Владимира-Мише и ћерки Гордане и Лепе, такође сликарки.

Међу предметима који су нашли своје место у Музеју путем поклона и откупа посебно издвајамо олеографије краља Милана и краљице Наталије Обреновић непознатог аутора, заједно са олеографијама краља Александра и краљице Драге Обреновић, које је 1901. године портретисао Влахо Буковац, као и бројна дела значајних српских уметника као што су Љубица Цуца Сокић, Александар Дероко, Васа Ешкићевић, Душан Ристић, Милић Станковић (Милић од Мачве), Обрад Б. Јовановић…

Тања Гачић, виши кустос историчар уметности

Ана Ранковић, виши кустос историчар уметности