Емотивно вече у Музеју рудничко-таковског краја! Јавност се обрадовала гостовању професора др Радоша Љушића. Представили смо наше издање које је недавно угледало светлост дана „Велимир Теодоровић : сентиментална повест ванбрачног сина кнеза Михаила“. Како смо на почетку вечери истакли, ми са посебним пијететом говоримо у нашој сталној поставци о Велимиру Теодоровићу и драго нам је да смо баш ми издавачи овог дела. Госпођа Лела Павловић, архивски саветник,директор Међуопштинског историјског архива Часчак, говорила је о значају архивске грађе за историју једног народа и за сва истраживања попут овог које је довело до оваквог, не тако обимног, али значајног издања. Осврнула се на значај чувања архивске грађе и прихватања у архив сваке грађе која је потребно да се сачува и посведочи у будућности о важним догашајима. Ова књига је управо то. Сведок једног времена, које је врло мало документовано а грађа  систематски уклањана о династији Обреновић. Александар Марушић, историчар, је истакао зашто се Музеј одлучио да објави ово издање, колико је задужбина „Велимиријанум“ значила за српску државу, за нас је значајан и податак да је почетак рада „Дечјих новина“ подржан управо од стране ове задужбине.На крају вечери, обратио се професор Љушић, коме је било изузетно драго што је поново у Горњем Милановцу. Испричао је детаље о дугогодишњој сарадњи нашег града са њим, када га је позвао тадашњи председник општине  Дражимир Марушић да припреми и објави издања о важним историјским личностима нашег краја. Објављено је низ издања током година, а постављени су и споменици које је урадио академски вајар Небојша Савовић Нес, а који и данас красе наш град. Испричао је да ово издање није планирао, већ да је требало да буде објављено као рад у неком од историјских часописа али радећи на сачуваној грађи о Велимиру развила се идеја да се што више података сачува о ванбрачном сину Михаила Обреновића. Сачувано је само једно Велимирово писмо, али сведочанства о његовом животу, имањима, школовању, тешком детињству, јесу доступни и био је добар тренутак да се систематски представе. Професор Љушић истакао је да је истражујући материјал, дошао и до драгоценог податка да је устаничка застава изгледала управо онако како је представљена на слици Паје Јовановића која је изложена у Музеју другог српског устанка у Такову – бела застава са црвеним крстом.  Професор Љушић похвалио је напоре музеја да објављује едицију „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“ и читав рад наше установе.