У Галерији музеја рудничко-таковског краја 11. фебруара отворена је изложба „Створене да сведоче-фотографије де Аријуса ван Тинховена са балканских ратишта 1912-196“ аутора др Владимира Кривошејева.

Др Владимир Кривошејев рођен је у Ваљеву, дипломирао је на групи за историју Филозофског факултета у Београду. Магистрирао је на факултету за медије и културу Универзитета Мегатренд у области маркетинга културе, а докторске студије завршио је на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду, на катедри за менаџмент у култури, на тему менаџмента музеја. Током своје каријере у Народном музеју у Ваљеву стекао је највише стручно звање музејског саветника. У периоду од 2001. до 2018. године радио је на месту директора музеја.

Као историчар, бави се темама везаним за Србију крајем 18. века и током Првог и Другог српског устанка, урбанистичке аспекте историје и развој локалне историографије. Као музеалац, обрађује збирке оружја, војне опреме и одликовања и теоретски и практично се бави питањима односа музеја и публике. Такође, бави се и низом аспеката модернизације музејског рада са тежиштима на музејском менаџменту и маркетингу, употреби савремених техничких средстава у музејским презентацијама, коришћењем савремене комуникације у служби историографије и музеологије, као и споја музејске педагошке активности са активностима културног и школског туризма.

Као директор музеја у Ваљеву организовао је процес ревитализације Народног музеја у Ваљеву што је резултирало отварањем нових поставки у централном објекту – Муселимовом конаку, кули Ненадовића и у Бранковини. Др Владимир Кривошејев био је председник Извршног одбора Музејског друштва Србије, потпреседник Извршног одбора ICOMA-a Србије, руководио је тимом за баштину у оквиру посла за израду стратегије културе Србије, био је члан тима за израду Нацрта закона о музејима, председник Савета за културу града Ваљева и координатор активности израде градске стратегије развоја културе. Предаје историју на семинарима у Истраживачкој станици у Петници и на Летњој интернационалној школи српског језика и културе. По позиву учествује у настави на ФДУ у Београду, Филолошком факултту у Београду, Високој школи пословних студија и Пословном факултету Универзитета Сингидунум у Ваљеву. Аутор је више сталних поставки и тематских изложби и сценарија за документарне филмове, стручних и научних радова на тему историографије, музеологије, менаџмента и маркетинга.

Односећи бројне жртве Први светски рат је обиловао примерима страшних стра-дања и нечовештава али и међуљудског витешког односа. Поред многих других, а неретко испред многих других, примере витешке пожртвованости пружили су лекари, медицинске сестре, болничари и друго санитетско особље. Већина њих је у рату слу¬жила својој отаџбини и помагала сународницима, али су били бројни и сани¬тетски радници који су напуштали домовину и одлазили на далек пут, у државе у којима раније никада нису били, и ту постајали светионици хуманости свога позива. Неки од њих су у туђини оставили и своје животе. О појединима се данас, на жалост, врло малозна, попут америчког лекара др Семуела Кука, који је почетком 1915. године умро у Ваљеву од тифуса, или његовог колеге и земљака др Кукингема који је такође оболео, али је преживео епидемију. Мало знамо и о Холанђанину др Беје¬рсу, који је преморен умро по окупацији Србије крајем 1915. године, о његовом земља¬ку и колеги др Ван Хамелу, који је у Србију долазио и после рата, као и о др Питеру де Јонгу, који је 1912. године први радио са др Аријусом ван Тинховеном у Београду.

Док је пожртвованост многих чланова страних лекарских мисија данас пре¬кривена веловима забо¬рава има и оних о којима се нешто више знало, или се тек однедавно, са обеле¬жавањем стогодишњице Великог рата, додатно сазнаје, за шта су се и сами, свесно или несвесно побринули остављајући писани траг о времену и догађајима у којима су учествовали.У такве спада пољски лекар професор др Лудвик Хир¬шфелд, који је у аутобиографији писао и о боравку у Србији током Великог рата (Лудвик Хиршфелд, Историја једног живота, Београд 1962), као и енглески војни лекар др Вилијам Хантер који је описао борбу са великом епидемијом тифуса коју је на изве¬стан начин и предводио (Вилијам Хантер, Епидемија пегавог тифуса у Србији 1915. године, Београд – Нови Сад 1916). А у такве спада и поменути, у време рата млади Холанђанин др Ван Тинховен, чија је пожртвованост била од пресудног значаја за животе пацијената у војним болницама у местима у којима је радио током балканских ратова и Првог светског рата. Он се потрудио да води дневник, а потом и да своје дневничке забелешке пре¬точи у новинске чланке, фељтоне и књиге. Мемоарски текстови остали иза др Ван Тин¬ховена пред-стављају драгоцене писане историјске изворе, али од великог значаја су и бројне фотографије које је пасионирано снимао током свога ратног рада и путе¬шествија.Оне су данас користан материјал који визуализује нека од сазнања позната из од ра¬није доступних историјских извора, али нам пружа и низ додатних, непо¬знатих ин¬фо¬рмација.

Ова каталошка монографија прати изложбу са фотографијама др Ван Тинхо¬вена снимљеним у периоду од 1912. до 1916. године на различитим местима на Балкану у којима је као лекар радио, или је кроз њих пропутовао током два балкан¬ска и Првог светског рата. Те фотографије се данас чувају у Краљевској наци¬оналној библиотеци Холандије у Хагу (Koninklijke Bibliotheek; Nationale Bibliotheek van Nederland). Најбројнији су снимци из Београда, где је др Ван Тинховен радио током Првог балканског рата, и Ваљева, где је радио на крају и по завр¬шетку Другог балканског и током прве године Првог светског рата и где је проглашен за почасног грађанина, али су његовим фотоапаратом забележени и детаљи прошлог времена из Врања, у коме је радио на почетку Другог балканског рата, као и места кроз која је пропутовао: Скопље, Ниш, Крагујевац, Младеновац, Пирот…

Циљ изложбе је да се широј јавности пре¬зентују раније непознате фотографије др Ван Тинховена и да се укаже на драго¬цене инфо¬рмације које оне носе о времену и условима у којима је током ратова обављана санитетска служба, о људима који су учествовали у њеном раду, као и о изгледу градова у којима је пре више од једнога века холандски лекар радио и кроз које је прошао. А посебан циљ изложбе је да се ода почаст како самом др Аријусу ван Тинховену, тако и његовим сара¬дницима, онима који су са њим дошли из Холандије у Србију и српским здравственим радницима са којима је сарађивао.