Машина је припадала Драгиши Милојевићу који је Пре Другог светског рата имао абаџијску радњу у Горњем Милановцу, у чијем је склопу било укупно 12 шиваћих машина. Почетком рата Драгиша је одведен у заробљеништво, а његова жена Јелена Милојевић, пореклом из Заграђа је све машине сакрила у једном бунару у Заграђу, где су дочекале завршетак рата. По завршетку рата Драгиша се вратио из заробљеништва, и он и његова супруга су те машине предали тадашњој власти. У граду се оснива занатска задруга чији управник постаје Драгиша Милојевић и ту је дочекао и пензију. Одласком у пензију у његов посед прелази једна од тих машина и то је управо „сингерица” поклоњена музеју.
Дародавци су Љиљана и Емилија Милојевић, снаха и унука Драгише Милојевића, које су желеле да овај предмет остане у музеју као сведочанство протеклих времена и део историје нашег града. Уз машину поклоњена је и једна кутија са дугмићима (по изгледу предпоставља се да је то период после Другог светског рата – дугмићи су са војних униформи) и један комад тек сашивеног дела ношње са још увек забоден иглом.
Уз машину поклоњена је и скенирана фотографија Драгише Милојевића и његове супруге Јелене одмах након венчања (година није позната).