Јула месеца 2008. године општина Горњи Милановац откупила је од Срђана Стојанчева председника Српског библиофилског друштва књигу непотписаног аутора „СEРБIЕ ПЛАЧЕВНО ПАКИПОРАБОЩЕНIЕ ЛЪТА 1813. ЗАШТО И КАКО?“ и поклонила нашем музеју.
Ова веома ретка и посве занимљива књига одмах је нашла место у историјској збирци. После музеолошке и конзерваторске обраде добила је некадашњи сјај, и као таква смештена у сталну поставку Музеја Другог српског устанка.
У најкраћем, реч је о штиву малог формата са укупно 106 нумерисаних страна оивичених тврдим картонским корицама. Штампана је у Венецији 1815. године, тачније у штампарији Пана Теодосија. Познати књижевник и цензор за словенске књиге, Павле Соларић био је њен издавач и продавац.
На основу раније предузетих истраживања утврђено је да је аутор књиге Михаило Миљко Радоњић. Пореклом из сувоборског села Горњи Бранетићи, овај учени човек био је између осталог и министар иностраних послова у Карађорђевој устаничкој влади.
Текст је писан црквенословенским језиком, у виду дијалога поробљене мати Србије и њеног јединог сина Србина. У њему се излажу узроци пропасти Карађорђевог устанка и невоље које је Србија имала са великим силама. На једном месту, мати заклиње сина својим млеком да објави свету ову издају. Радоњић је ту објаснио да су за српску несрећу криви београдски митрополит Леонтије и руски конзул Родофиникин, оба пореклом Грци, као и Родофиникинов наследник Недоба. Уз помоћ вождовог писара Јанићија, који је означен као сукривац, искористили су Србе и њихов устанак искључиво у своју корист и тако узроковали пропаст Србије. Најзад, износи се нада да ће се руски цар Александар и прави Руси заузети за Србију и спасити је. То је заправо и тежња овог списа.
Чим се појавила, књига је проузроковала велику пометњу и интервенцију руског посланика у Бечу. Како су тада билe у пријатељским односима са Русијом аустријске власти су је одмах забранилe. Иако забрањена, она је ипак продрла у јавност и учинила јак утисак. По својој садржини и значају спис је представљао политички памфлет са чисто националном садржином и тежњом.
На крају, рецимо и то да је Музеј рудничко-таковског краја у сарадњи са Јавним предузећем „Службени гласник“ из Београда припремио и критичко издање ове књиге, па је у ту сврху урађен превод оригиналног текста на савремен српски језик. Комплетан посао завршен је октобра 2009. године, када је под насловом „СРБИЈЕ ЖАЛОСНО ПОНОВНО ПОРОБЉЕЊЕ 1813. ГОДИНЕ: ЗАШТО И КАКО?“ модерна верзија књиге угледала „светлост дана“.