Имали смо част да гостујемо у Смедереву и да представимо пети и шести том едиције „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“. Најавила нас је госпођа Татјана Гачпар, а о „Обреновићима“ је говорио Александар Марушић,  један од  уредника едиције који по речима директорке смедеревског музеја са Аном Ранковић од самог почетка уређује ову каталошку публикацију. Историчар Марушић је говорио о концепцији и садржају едиције посебно се осврнувши на садржај радова петог и шестог тома, не заборавивши да истакне дугогодишње сараднике и залагање свих аутора текстова, који су обавили значајна истраживања да би дошли до података о појединм предметима и приватним збиркама. Наравно није заборавио да помене и рецензенте који гтодинама анализирају припремљене радове и помажу да пројекат одржи ниво, а истакао је да слободно можемо рећи да је др Снежана Цветковић из смедеревског музеја помало и трећи уредник едиције јер својим радовима објављеним у више томова као и својим саветима, чини „Обреновиће“ комплетним. Др Снежана Цветковић је у свом излагању говорила о наследницима имања Обреновића, Орешковићима којима је Наталија Обреновић, поклонила имање Обреновића у Смедереву и чији наследници и данас чувају вредне предмете из ове збирке. Овај рад је један од радова који су објављени у петом тому.

Право освежење за читаву едицију а и за представљање публикација је Дејан Вукелић, докторанд на Филозофском факултету у Београду, који се бавио истраживањем заоставштине Обреновића, након њихове смрти. Пратио је траг предмета који су продати на две аукције после Мајског преврата. Једна је одржана у надалеко чувеном „Кристију“ где је понуђено само седам предмета Обреновића на продају, од тога као најважнији сматра се венчаница краљице Драге која није добила финанасијску понуду која се очекивала, док је пак владарсдка одежда Драгина добила девет пута већи износ. Вукелић се осврнуо и на другу аукцију у „Доротеуму“ 1905.  на којој је понуђено много више предмета Обреновића, преко хиљаду. Осврнуо се и на свој рад у шестим „Обреновићима“ где је писао о Арапској соби краља Милана Обреновића.  Вукелић се нада да је његова „детективска“ потрага за предметима Обреновића била успешна, ми знамо да јесте и радујемо се следећем седмом тому пројекта „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“ који је пре неколико дана обележио 10 година постојања.

Фото: Музеј у Смедереву