Има тренутака када зажалимо што нисмо снимили програм у нашој галерији. СРБИЈА ИЗНАД СВЕГА! То је био мото Илије Гарашанина. Није марио за себе, за личну корист,само за Србију ослобођену свих утицаја: османских, руских аустријских. За то се борио до краја живота. Није марио која је династија на власти, само да се оствари тај циљ. У надахнутој најави, историчар Александар Марушић домаћин секције историчара у име Музеја рудничко-таковског краја, јуче у нашој установи,истакао је шта за све нас значи објављивање овако капиталне монографије о Илији Гарашанину, а у још надахнутијем излагању професор др Сузана Рајић је померила границе уобичајеног излагања и низања чињеница. Пренела нам је свеукупну замисао монографије, заједнички труд више аутора који су се одлучили да пишу заједно да би на време стигли да припреме обимну Гарашанинову биографију за објављивање, да се одуже њему у име свих нас за његове напоре, за његову жртву да погази свој лични живот и пређе преко убиства чланова своје породице, које је наредио кнез Милош, и почне да сарађује са кнезом Михаилом, који је такође погазио своја начела, али ипак се одлучио да за Србију изабере најбољи пут. И један и други су интересе земље поставили изнад личне сујете. Тешко је борити се систематски и мудро, како је радио Гарашанин на челу српске владе или као министар. Умео је Бизмарку да каже не, умео је да предвиди догађаје пола века унапред, какав је сукобљавање интереса Русије и Србије на територији данашње Бугарске. Његова држава била је на здравим ногама. Умео је да састави тим људи, који ће чувати национални идентитет ширити писменост и сагледавати на време могуће проблеме. Срби у осталим деловима Османског царства знали су где им је матица, знали су шта  треба да чувају. Један од аутора текстова у монографији био је и Данко Леовац, историчар, који је посебан акценат у свом излагању ставио на прегледање преписке Гарашанина са савременицима, истакао је да Гарашанин никада није био присталица неке велике силе већ само политике која би Србији могла донети добро. Леовац је закључио да морамо више да ценимо нашу историју. На крају свог излагања, похвалио је нашу установу и све пројекте за које се годинама боримо, и захвалио се аранђеловачком музеју на објављивању монографије. Ми колегама из Аранђеловца честитамо на оваквом подухвату, ово је пример децентрализације културе, зашта се и ми боримо нашим пројектима, а ауторима монографије желимо успех и још много оваквих пројеката.