У свом обраћању, говорећи о књизи Сретење Србије 1835. године, Александар Марушић, један од аутора, рекао је да представљамо књигу која је изашла пре годину дана поводом 210 година од подизања Другог српског устанка, и 190 година од доношења првог нововековног устава у историји Србије а то је Сретњски устав из 1835. године. Захваљујући Културном центру „Кораци“, и колегама из Народног музеја Шумадије, историчарки Роксанди Алексић и археологу Милошу Јуришићу, и уз стручну помоћ професорке са Правног факултета у Крагујевцу, ово издање, научно-популарнa монографија је угледала светлост дана. Шта је довело до доношења устава, о томе је говорио у свом тексту Александар Марушић, представљајући Музеј рудничко-таковског краја. Сви процеси ослобађања српског народа, довели су до жеље да се после српске револуције, војног и мирнодопског дела ослобађања, формирају обриси српске државности. Иако су договори кнеза Милоша и Марашли али паше у почетку били усмени договори, успели смо ипак да заштитимо права српског народа, да постанемо равноправни партнер са турском влашћу на простору Београдског пашалука, и да временом та своја права подигнемо на виши ниво, и да у свакодневном животу осетимо бољитак. У Јагодини се зида црква као и у Крагујевцу, на Савинцу такође, врло брзо шаљемо децу на школовање у иностранство, ушоравају се села, Срби скупљају порез, формирана је економска сигурност, јер Турци нису могли више да подижу износ пореза. Процеси осамостаљивања и права обичног човека у Србији, хатишерифи, када по први пут имамо унутрашњу самоуправу, први су процеси укидања феудализма у Београдском пашалуку. Сретењски устав је кратко трајао али та искра највишег правног акта који ограничава власт владара, има немерљив значај. Корени будућих устава су управо у том Сретењском акту. Димитрије Давидовић је написао акт који је и данас идеал многима. Њиме је загарантавана лична и имовинска слобода. Роксанда Алексић је писала о Крагујевцу током одржавања Сретењске скупштине у Крагујевцу. 19. век је био динамичан и донео много тога. 30-их година се то највише види. Долазе утицаји из Европе, враћају се деца са школовања из иностранства и доносе многобројне промене у Србију. Један од главних циљева било је доношење устава. Још 1829. кнез Милош формира групе које проучавају уставе Европе, а Милетина буна само убрзава доношење устава, који је написао Димитрије Давидовић. Скупштина је трајала од 14-16. фебруара по новом календару. Долазили су гости са свих страна, било је 2400 учесника скупштине али и многобројних знатижељника, тј, укупно око 10.000 гостију. 14. фебруара, првог дана заседања почиње све молитвом у старој цркви, подигнута је бина за владара и породицу, присуствовали су коњаници, пешадија, народ. Први дан је завршен представом, Јоаким Вујић је у Крагујевац дошао 1834. године на позив кнеза Милоша да оснује театар и припремио предтаву за Сретењску скупштину. Политички спектакл је направљен са задатком да издигне владара, не само уставом, већ и позоришном представом али пре свега духовношћу. Другог дана је прочитан утав, служио је митрополит Петар који је освештао устав и барјак, кнез Милош се заклео над уставом, славило се до касно у ноћ. Трећег дана кнезу Милошу су дати дарови, сабља и чаша између осталог, читав Крагујвац је био позорница. Ово је био најлибеларнији устав у Европи. Њиме је Србин био – слободан човек. Милош Јуришић је пре свега говорио о томе како је књига настала, с обзиром да су финансије увек проблем, за сваку идеју и њену реализацију. Народни музеј Шумадије је одлучио да се осим музеја укључи још нека установа култуе. У пројекат се прикључио Бојан Павловић из Културног центра Кораци. Пројекат је замишљен да широј публици дочара период доношења Сретењског устава и државности. Неки потпуно оригинални предмети и уметничка дела су припремљени за ову публикацију и прославу јубилеја. Сретењска скупштина до сада није била представљена. За основу је узета представа Таковског устанка, и формирана је представа Сретењске скупштине код старе цркве. Потес Селиште данас не постоји, и археолошка истраживања су практично немогућа, па је било неопходно реконтруисати саму сцену са историјским личностима што је и учињено. Приказана су два барјака, устанички и нови барјак Сретењске Србије са тробојком, осмишљен од стране Димитрија Давидовића. Био је симбол тежње ка независности.