„Живот је диван али кратко траје“, тако је говорио Паја Јовановић у својих 98 година. Паја Јовановић се часно одужио свом народу из кога је поникао, по речима Петра Петровића, у нашој галерији, говорећи о слици „Таковски устанак“ Паје Јовановића, у нашој организацији. Ми можемо да додамо да се и наш гост, Петар Петровић најеминентнији познавалац дела Паје Јовановића, одужио уметнику својим предавањем.

Пре неколико година, на Видовдан пожелели смо да у нашој галерији представимо слику „Косовка девојка“ Уроша Предића, и говорили о њему. И овог пута, разбили смо колотечину музејског живота и у смислу децентрализације културе поново померили границе, како то често нашим пројектима и радимо, и говорили смо о уметничком делу које пажљиво чувамо у Музеју другог српског устанка у Такову, и презентујемо га јавности како доликује. Стога смо пожелели да освежимо сазнања о овој слици, а и да свим поштоваоцима дела Паје Јовановића приредимо лепо вече. Петар Петровић је истакао да је уље на платну „Таковски устанак“ или „Цвети“ како је још називају патриотска икона српског народа, уметника и поштоваоца уметности. Шта је претходило овој композицији, како је стварао Паја Јовановић, зашто се појединим сликама враћао и када, колико је верзија слике било, сазнали смо од нашег госта синоћ. Паја је стварао много, схватао је да је уметност продукт континуитета, да је пре њега постојала уметност и да он може да утиче на оно што ће бити после њега. Умео је да усклади професионални и лични живот па би се могло рећи да је био рођен под срећном звездом, што није често за уметнике. Није стварао велике искораке у уметности, био је ученик Бечке школе професора Милера и то је поштовао. Усавршавао је себе и радио много. Петар Петровић је посебну пажњу обратио на оно што је претходило представи „Таковски устанак“, јер је та идеја била присутна од самог устанка мешу уметницима, па се њом пре свих бавио Стева Тодоровић, истичући да су за настанак неког дела потребни тачни подаци. Штампане су литографије, а најбољи литографи послати су на школовање у иностранство што је био верлики подстрек. Таковским устанком бавио се и Винцец Кацлер, а Петар Петровић побројао је и остале уметнике који су претходили делу Паје Јовановића.Верује се да постоје две верзије слике, прва се чува у нашем музеју у Такову и већих је димензија, што је можда и разлог што представа није сликана више пута. Овој композицији се Паја није враћао али ми јесмо – с поносом и тако ћемо је и надаље чувати у знаменитом Такову.