Треба душе у свему. То смо потврдили на вечери посвећеној новоформираној завичајној збирци и другом поклону који је Музеј рудничко-таковског краја добио од вајара Небојше Савовића Неса. Први смо добили од сликара Милана Милетића, на чију иницијативу је збирка основана. Били смо у својеврсном амфитеатру у галерији музеја. Публика гладна знања и професор Небојша Савовић Нес на својеврсном часу вајарства. У причи и представљању скулптуре „02:25“ Небојше Савовића Неса, разговоре о уметности са Несом водио је песник али и врсни познавалац уметности Драган Јовановић Данилов. Публика је заронила у свет камена, у обрисе, покрете, сенке и сазнала зашто уметник комбинује више врста камена, ко су му узори у светском и домаћем вајарству којим делима и људима се диви, шта је за њега уметност, како настаје уметничко дело и зашто је честа тема женски акт. Уметник је говорио и о томе како тече припрема за израду једног дела, па ће аутор да би спровео у дело своје замисли посетити Скадар, извор народних стихова и потресне песме „Зидање Скадра“ која му је била подстрек. По речима Небојше Савовића, аутор увек мора наћи меру јер дело да би отишло у свет мора бити урађено с мером, не сме бити недовршено али ни превише завршено, мора бити такво да публика пожели да такво дело не само гледа у галерији већ да га има у свом дому.

Као и увек, Данилов је исказао своју свестраност, залазећи у најситније поре уметности и уметника, и човека уопште, и наравно прожимајући вајарство са књижевношћу, стварајући јединство, једино искрено јединство – уметност.