Вече препуно емоција у Музеју рудничко-таковског краја! Окупили су се сви поборници некадашњег гиганта издаваштва- Дечјих новина из маленог Горњег Милановца. О историјату фирме, необичним почецима од импровизоване редакције у школској клупи до гиганта, говорио је проф др Недељко Трнавац, члан прве редакције. Он је дао статистички приказ ове издавачке куће, која је чинила “златно доба” милановачке привреде. У име музеја госте је поздравио наш фотограф Саша Савовић, а о својим данима проведеним у Дечјим новинама говорила је Стојанка Кнежевић, која је истакла све оне који су заслужни за постојање Дечјих новина, а на првом месту Срећко Јовановић. Истакла је како је и данас обузму емоције када види шарене школске торбе и ранчеве зато што су баш “Дечје новине” по први пут “разбиле” монотонију црних и браон школских торби и “обојиле” их у разне боје и разне јунаке. Како каже, “бежала” је из канцеларије јер није могла да прихвати све поруџбине за школски прибор, толико их је било из читаве Југославије. За раднике “Дечјих новина” свуда су врата била отворена. Не само да су “Дечје новине” биле фирма која је започела нову историју издаваштва, већ су били они који су помагали другима када је то било потребно, како каже Стојанка Кнежевић. Помагали су новчано и машинама текстилну и кожну индустрију и многе друге.
А када је у питању издаваштво, учинили су све. Не постоји ништа што Дечје новине нису објавиле. Часопис Дечје новине, Џубокс, Тик-так, Зеку, Модести Блејз, Екс алманах, Мандрак. Креирали су едицију Никад робом и чувене Мирка и Славка чији тираж је достизао до 100.000 примерака, нобеловце, који су се отимали за могућност да буду део ове издавачке куће, штампали су писце који су тек касније постали “нобеловци”као што је Маркес.
Дечје новине су прве у Југославији користиле компјутере у издавачкој делатности. Прве су се бавиле куповином и продајом ауторских права и лиценци. Прве и једине су издавале лист на Брајевом писму. Прве су издавале лист за децу на ромском језику. БИЛЕ СУ ПРВЕ… у свему… Радници Дечјих новина имају шта да памте.
Изложба ће бити отворена до 10. јануара а аутори поставке су виши кустоси Музеја Ана Цицовић и Тања Гачић.
08
дец
2016
Категорија:Изложбе