Нумизматичко-археолошка збирка Музеја рудничко-таковског краја је углавном попуњена примерцима новца из XIII, XIV и XV века. У тој збирци се издвајају четири сребрна динара краља Душана.

Приликом радова на изградњи цркве посвећене Св. Ђорђу на Руднику, откривена је у мају 1992. године поред насеобинског материјала и мања остава новца. Од десетак комада српског средњовековног новца израђеног од сребра, четири се чува у нашем Музеју и један у Народном музеју у Чачку. Један новчић је поклоњен принцу Томиславу Карађорђевићу који је био почасни члан Грађевинског одбора за изградњу цркве, а он га је касније поклонио Задужбини на Опленцу.

На аверсу сребрног динара приказан је шлем са челенком, док се на врху налази перјаница са три пера. Прати га латинични натпис STEFANVS DEI GRA REX. Реверс има представу Христа који седи на престолу са Јеванђељем у рукама. У висини главе налазе се иницијали IC XC.

Бројност неке врсте новца углавном је пропорционална дужини владања и богатству владара у рудницима сребра. Један од највећих обима производње имали су динари са шлемом краља Душана, који после динара са заставом краљева Драгутина и Милутина чине најбројније емисије.

Време и услови настанка и развоја српског новчарства утицали су и на иконографију новца. Представа Христа на трону је преузета са венецијанског гроша, чије представе воде порекло из византијске иконографије. Појава шлема и челенке као ознака витештва и симбол освајања на новцу у време краља Душана, јасно је истицала ратнички карактер владара. Овај хералдички симбол и његове варијанте налазe се касније не само на неким врстама новца царева Душана и Уроша, већ и на новцу феудалаца и каснијих владара.

Остава динара са Рудника похрањена између 1340. и 1345. године, осликава нам само мали део из врло разноврсног и квалитетног, али нажалост још увек у многим питањима недовољно истраженог ковања рудничке ковнице.