„Собица мала и за нормалне а камоли за нас приблесаве“

Ово је једна од пишчевих изјава на представи „Светозар Трећи“ која је у петак увече 10. септембра одиграна у нашем прелепом Такову у дворишту музеја међу столетним дрвећем које се уклапа у причу о сеоском животу.

Писац Љиљана Браловић је зналачки анализу живота представила кроз комичне елементе народног говора. Искреност сељака заокупља пажњу аутора још од времена „Расковника“ па и раније, па су људске мане карактеристичне за људе у свим срединама, овог пута представљене путем отрежњујућег цинизма сељака. Зашто? Онај ко је кадар да сагледа себе, своју породицу и своје најближе, може и да напредује, да крене даље, да гради домаћинства, да гради традицију. Светозар је управо то. Сељак, који кроз комични, а са друге стране пресудни животни догађај приказује живот своје породице и српског села. После свих траума које му доноси немили догађај закључак Светозара, аутора, нашег драгог Михаила Костадинова и глумца Ивана Перковића кога ћемо сигурно поново угостити је: После свега шта остаје – једино ДУША…