Реконструкцијом историјске приче преко двојезичне публикације и двојезичне документарне изложбе, одаје се заслужено поштовање и признање војницима умрлим у Холандији и њиховим породицама тј. потомцима.

Изложба „Српски војници умрли у Холандији 1917-1919“, аутора Ане Јелић и Ненада Карамијалковића и књига аутора Фабија Вендрига Тање Вендриг и Џона Стинена, настали су као резултат истраживачког рада у оквиру пројекта „Српски војници умрлу у Холандији 1917-1919“, који су финансирали Министарство културе и информисања, Музеј рудничко-таковског краја, Амбасаде Краљевине Холандије у Београду и Удружења потомака ратника 1912-1920, Пожаревац. Књига и изложба представљају допринос у осветљавању сећања на војнике који су умрли у Холандији крајем Првог светског рата.

Сто година након Версајског мировног споразума (1919-2019), којим је формално завршен Први светски рат, мало је позната чињеница да је један број српских заробљеника у Првом светском рату боравио у неутралној Холандији, као и да је њих стотинак војника преминуло и покопано на холандском државном тлу. По завршетку рата лука у Ротердаму служила је да се војници ту опораве и врате у домовину. Међу заробљеницима било је преко 4.000 Срба. У периоду између 11. јануара и 7. фебруара 1919. године, 91 српски војник умро је на холандском тлу у девет разлиитих градова Холандије од последица шпанаског грипа. На Реформаторском гробљу у Гардерену, налази се споменик сећања на српске војнике који су преминули од последица шпанског грипа 1919. године одмах након Првог светског рата. На споменику је исписано 29 имена српских војника који су умрли у Гардерену, 21 војник који је умро у Најмегену и њих 14 који су умрли у Енсхедеу… Овај споменик поставило је посланство Краљевине СХС у априлу 1919. године. Сплетом различитих околности, посмртни остаци српских војника су 1938. године, а у договору са владом Краљевине Југославије, после низа перипетија, пребачени у заједничку гробницу у Маузолеј у Јиндриховицама, Чешка, где се и данас налазе. У Архиву Србије постоје документи који се односе на ексхумацију посмртних остатака војника и гробова.

Изложбом су обухваћени правни аспекти и избијање Првог светског рата, учешће Србије у Првом светском рату, злочини који су вршени над ратним заробљеницима у логорима за ратне заробљенике, рад хуманитарних организација, репатријација преко Холандије, њихова смрт и ексхумација, опис споменика у Гардерену и маузолеј у Јиндриховицама где су српски војници нашли своје коначно пребивалиште, као и приче о војницима тј. о породицама и потомцимаових војника. Изложбу употпуњују предмети из збирке МРТК којисе односе на тематику Првог светског рата, као и фотографије, разгледнице које се односе на војнике Сретена и Драга Рјичића. Међу фотографијама је и оригинална фотографија из Ротердама из болнице, 1919. године, где је међу медицинским особљем и болесним војницима и Драго. Сретен је нажалост преминуо, док се Драго вратио у Горњи Милановац и наставио породичну трговину.