У четвртак 14. новембра у Галерији Музеја отворена је изложба „Путовање међу звездама – Војислав Мишковић и Миодраг Ибровац“ аутора мр Наталије Јанц, метеоролога, Ане Јелић, кустоса историчара уметности и Весне Мијатовић, стручног сарадника, библиотекара, а професор др Лука Ч. Поповић, директор Астрономске опсерваторије одржао је предавање на тему „Астрономска истраживања у Србији од оснивања Астрономске опсерваторије до данас“. Том приликом је потписан Протокол о пословној сарадњи, од стране директора Музеја рудничко-таковског краја Жељка Цветковића и директора Астрономске опсерваторије проф. др Луке Ч. Поповића, а који подразумева заједничко организовање семинара, изложби, радионица и пројеката.
У поздравној речи директор музеја Жељко Цветковић захвалио се публици, истакавши да су изложба и предавање организовани као допринос развоју српске астрономије и Астрономске опсерваторије у њених 137 година трајања и 100 година инстируционалне самосталности.
Испред ауторског тима публици се обратила мр Наталија Јанц, захваливши се директору Астрономске опсерваторије и директору што су подржали идеју о обележавању сарадње два академика Мишковића и Ибровца, и омогућили да се у Галерији музеја обележи 100 година од самосталног рада Астрономске опсерваторије у Београду, затим коауторкама изложбе Ани Јелић и Весни Мијатовић, Петру Мишковићу, братанцу Војислава Мишковића и Војослави Протић Бенишек који су својом љубазношћу уступили архивску грађу неопходну за реализацију изложбе. За реализацију изложбе коришћена су документа, писма, разгледнице и фотографије из Архива САНУ, библиотеке САНУ, Завода за заштиту споменика културе града Београда, Народне библиотека „Јефимија“ из Трстеника, библиотеке „Браћа Настасијевић“ из Горњег Милановца. Изложбу је својим фотографијама и видео снимцима употпунио милановчанин Дејан Илић на чему му се аутори изложбе посебно захваљују, а представљени су и експонати из Астрономске опсерваторије у Београду.
Астрономска опсерваторија основана је 1887. године у Београду под вођством астронома Милана Недељковића и представља једну од најстаријих српских научних института који се још увек активно бави астрономским истраживањима. Доласком Војислава Мишковића на њено чело 1924. године, раздвајају се Астрономска и Метеоролошка опсерваторија и свака креће својим независним путем рада. Тако астрономија добија своје право место у научном миљеу. Горњи Милановац је повезан са почетком астрономије у Србији кроз сарадњу Миодрага Ибровца, рођеног у Горњем Милановцу и Војислава Мишковића. Ова два велика научника и професора утицала су на развој астрономије.Још док су се водиле борбе током Првог светског рата, Миодраг Ибровац, који је био задужен за српске студенте у иностранству, увек је пружао помоћ Мишковићу, од студија астрономије у Француској, његове докторске дисертације а и касније. Војислав Мишковић је 1924. године постао први српски астроном и недуго после краја рата и први директор тек оформљене Астрономске опсерваторије. И поред тога што је био Француски ђак, Мишковић је наставио сарадњу са Ибровцем око коректура својих текстова. Ибровац је био врсни познавалац француског језика и књижевности, историчаркњижевности, преводилац, полиглота, познавалацнаучног, књижевног и културногнаслеђасрпског и францускогнарода. Ова изложбаје посвећена управо подстреку и бризи Миодрага Ибровца о младом и талентованом астроному у вихору Првог светског рата, његовом стремљењу ка изучавању тајни васионе, као и њиховим животима.
Проф. др Лука Ч. Поповић је током предавања публику упознао са почецима и развојем Астрономске опсерваторије у Србији. Наиме, крајем 19. века, у време када је Србија постала Краљевина, требало је да као таква развија различите области стваралаштва, и то тако што је младе, талентоване и перспективне људе слала на Запад на студије. Један од студената који је школован на Западу у Француској и Немачкој, а на препоруку Јосифа Панчића био је управо Милан Недељковић. Он је на студирао астрономију, метеорологију и сеизмологију. Године 1884. се вратио у Србију у Београд, али је убрзо био мобилисан. Вероватно би Астрономска опсерваторија била основана раније, али је њено оснивање било спречено избијањем Српско-бугарског рата. Вративши се у Београд Милан Недељковић се поверио тадашњем министру просвете и црквених дела да је дошло време да се Срби уврсте у просперитетне европске народе и да би требало основати Астрономску опсерваторију. Прва опсерваторија била је смештена у кући трговца Ернеста Гајзлера у Београду (угао улица Светозара Марковића и Војводе Миленка), на централном делу Београда. У то време, када се формира модерна држава, Србија је имала сјајне научнике као што су нпр. Ђорђе Станојевић. Он је боравио на студијским боравцима: Берлин (Универзитет), Потсдам (Астрофизичка опсерваторија), Хамбург (Метеоролошка централа), Париз (Париска опсерваторија за физичку астрономију у Медону, Сорбона), Гринич и Пулково. Написао је први рад који је објављен у часопису француске Академије наука, што су први научни радови из ове области код Срба. У Медону је радио код познатог астрофизичара Жила Жансена. Приписује му се прва фотографија у боји у Србији. Радио је као директор опсерваторије у периоду од 1899-1900. године. Друга важна личност тог времена је Милутин Миланковић који је оставио велики траг. Докторирао је у Бечу са само 25 година. На позив српске владе вратио се у Србију, где почиње да ради на теорији земљиних кретања и утицаја истих на климатске промене. Миланковић и Мишковић су заједно радили. Један од експоната на изложби је и машина за прецизно рачунање-први компијутер. На њој су научници рачунали позицију Земље и других планета. Као резултат те сарадње је и прва рачунарска лабораторија која је постојала на опсерваторији.
Година 1924. је веома битна за развој српске астрономије. Миланковић је објавио Астрономску теорију климатских промена, а тих година набављени су многи инструменти. Мишковић брани докторат у Марсељу и постаје први доктор астрономских наука. Године 1932. на делу града који се тада звао Велики Врачар гради се први комплекс опсерваторије, који је пројектовао Чех Јан Дубови. У време изградње она је била једна од најмодернијих у свету. У то време позициона астрономија, откривање астероида и посматрања су била интезивна.
Током 60-тих година 20. века развија се астрофизичка група, која хвата кораке са модерним истраживањима, а 80-тих опсерваторија прати европске трендове и разматра изградњу посматрачке станице и прикључивање Јужној европској опсерваторији. Током 90-тих и поред санкција опсерваторија успева да очува своју делатност. Друштвене прилике су данас у 21. веку нешто боље и ради се на могућности реализације пројекта посматрачке станице из 80-тих година 20. века.Данас је опсерваторија велики институт који захваљујући преданости њених астронома опстаје и даље и даје значајне резултате у науци и опстаје као научни институт са просторијама и теласкопима на АС Видојевица и Опсерваторији на Звездари. У септембру ове године потписан је договор између Астрономске опсерваторије и Deep Space Exploring Laboratory (DSEL), Кина. За 2027. годину планиран је пројекат МOSAIC, тј. слања првог српског научног кјубсата. Циљ пројекта Мosaic је да се успостави основа за одрживи развој космичких пројеката у Србији.
Изложба ће бити отворена до 5. децембра 2024. године.
Ана Јелић, кустос историчар уметности
