Од Краљевића Марка до Марвела и Дизнија

Сентиментално путовање за посетиоце рођене пре информатичке револуције и откриће једног несталог света за њихове потомке

Б. Субашић

ИЗЛОЖБА „Стрип у Дечјимновинама: Почеци (1957-1964)“ која ће 5. фебруара бити отворена у МузејуРудничко-таковског краја у Горњем Милановцу биће својеврсносентиментално путовање за посетиоце рођене пре информатичке револуције иоткриће једног несталог света за њихове потомке који уместо стриповасада крију мобилне телефоне у школским књигама и испод клупа.

Музеј стоји иза каталога и поставке чији су аутори Весна Ћурчић иБорисав Челиковић, а заједно су овим културним подухватом направили омажшумадијском граду који је захваљујући новинско-издавачком предузећу „Дечје новине“ био престоница стрипа у Југославији.

Пролазећи поред панела са таблама стрипова објављиваним у издањима „Дечјих новина“ 1957-1964. посетиоци ће имати пред собом прворазредни „археолошки материјал“ који сведочи како се мењало друштво у СФРЈ и одКраљевића Марка, преко Мирка и Славка, стигло до Марвелових суперхероја.

– Када је 12. јануара 1957. у Горњем Милановцу изашао лист за ученикеосновних школа под називом „Дечја политика“ нико није могаопретпоставити да тиме почиње историја највећег стрип-издавача унекадашњој Југославији – каже Борисав Челиковић. – Под руководствомдвојице наставника ОШ „Таковски партизански батаљон“, Срећка Јовановићаи Александра Лазаревића, а уз подршку директора школе Војислава Вељића иопштинског руководства, ученици су направили своје новине. Месец данакасније појавио се други број, али због противљења београдске „Политике“, под новим називом „Дечје новине“. Први тираж био је 1.000 примерака, а већ неколико година касније – шестоцифрен. Године 1962. редакција је изашла из окриља школе и основала самостално предузеће НИП „Дечје новине“.

Од почетка је стрип у „Дечјим новинама“ имао важно место, а први инајважнији аутор ове куће у следећим деценијама био је Десимир ЖижовићБуин, уметник из Горњег Милановца.

Он 1957. објављује први стрип чији је сценарио била народна епска песма „Марко Краљевић и Муса Кесеџија“, а наредне године „Немушти језик“,“Магелан“, „Пустоловине певца Пеце“, „1915: Рудничка офанзива“ изапочиње серијал „Никад робом“ који ће освојити целу бившу СФРЈ.

– Када су се 1958. појавила прва два каиша стрипа „Никад робом“ који једобио назив пo једној од парола коју су демонстранти носили надемонстрацијама 27. марта 1941. почела је велика сага – каже Челиковић. – Тада нико није могао ни претпоставити да ће овај стрип о авнтурама двамала партизана, Мирка и Славка, прерасти у најобимнији серијалјугословенског стрипа са око 600 епизода и да ће овај стрип токомнаредне две деценије бити заштитни знак не само листа „Дечје новине“ већи истоимене издавачке куће.

Поред Буина долазе и други аутори, а први се укључује школске 1959/1960. Миодраг Ђурђић, тада осамнаестогодишњак, са каишима стрипа „Гледај садаизненада“, а следе научно-фантастични стрип „Мали Ники“ (по сценаријуСрећка Јовановића) и серијал са тематиком из српске средњовековнеисторије „Под сумњом“. У „Дечјим новинама“ објављују аутори који некадаморају да раде под псеудонимом због свог редовног „озбиљног“ посла, каоЛео Корелц, официр ЈНА, са службом у Београду, изузетно плодан стваралацстрипова са историјским темама.

– Прикључује се и Александар Клас, један од наших најзначајнијихкарикатуриста, који је записан у Гинисовој књизи рекорда, као аутор санајвише светских награда – наводи Челиковић. – Он је започео сарадњу са „Дечјим новинама“ 1959. а после насловница и карикатура стартује и састрипом „На мирисној ливади“, по сценарију Бранка Чучковића, а потом јерад на сценарију преузео наш велики песник Добрица Ерић. Он и Класстварају стрипове: „Балада о ковачу и мачкицама“, „Зимска бајка“,“Зачарана шума“ и „Зачарана труба“.

Појава прве самосталне свеске стрипа „Никад робом“ у мају 1963. била јеисторијски тренутак за „Дечје новине“.

– У тој стрип-едицији објављиваће се искључиво стрипови са тематиком изпрошлости југословенских народа, које ће цртати домаћи аутори – подсећаЧеликовић. – Наредне школске године 1964/1965, покрећу се новастрип-издања. Прво Библиотека „Лале“, затим ревија за стрип и забаву „Зенит“, а годину дана касније „Мики“. За разлику од „Никад робом“ у оватри издања преовладавају страни аутори, лиценцни стрипови. Тако се одМирка и Славка стигло до Марвела и Дизнија.

Врхунац стрипа у „Дечјим новинама“ је четврта фаза 1975-1987. која сепоклапа са периодом излажења „Екс алманаха“.

– Ово издање и она која су произишла из њега: „Супер“, „Мини вест“, „ЈУстрип“, „Бисер стрип“, „Гигант“ и „Хорор“, чине корпус од око 1.000 свезака стрипа у којима су презентована најзначајнија и најпопуларнијасветска остварења. Са друге стране, промовисани су и домаћи аутори, одкојих ће многи у времену које је долазило добити прилику да се опробајуна светској сцени, захваљујући свом таленту али и подршци коју су добилиод НИРО „Дечје новине“. А све је почело у „Дечјим новинама“ и „Насмејнимновинама“, под сводовима Основне школе „Таковски партизански батаљон“ – закључује Челиковић.

Порез на Мирка и Славка

НАПРЕДОВАЛЕ су „Дечје новине“ и у турбулентном периоду од 1969. до 1975, када једонесен Закон о порезу на промет робе на мало којим су стрип издањаоцењена као шунд и кич литература. Међутим Мирко и Славко су победили итај закон, њихова популарност је непрестано расла и 1973. су се, иакозванично проглашени за шунд, нашли и на филмском платну. Стрип јепобедио и нашао место и у новопокренутим издањима, легендарним листовимаза основце „Тик-так“ и „Зека“, енигматској „Еуреци“ и женској „Лади“.