Велика је одговорност бити баштинар историје, што јесу сви музеји па и наш. У Старом Селу код Велике Плане историчар, виши кустос Александар Марушић, представио је  25. фебруара у 19 сати изложбу Музеја рудничко-таковског краја и своју ауторску изложбу „Епопеја Великог рата“ и говорио о страдањима у Првом светскм рату. Посебно је истакао страдања српског народа и рудничко-таковског краја чију културно-историјску баштину наш музеј пажљиво чува. Посвећена страшним бројкама које ни приближно не могу дочарати страдање српске војске и српског народа у Првом светском рату, изложба је један у обиљу подухвата који чувају успомене саткане у историографске оквире а да су посвећени учешћу читавог српског народа у овом рату. Поставка „Епопеја Великог рата“ личним предметима, фотографијама и документима, са нагласком на рудничко-таковски крај, подсећа и опомиње на страшну истину српског војника у Великом рату. Један од најбољих описа Колубарске битке, дао је Живорад Настасијевић у „Успоменама“ које је Музеј рудничко-таковског краја објавио:“ Ја стојим на ивици аустријских ровова. Они препуни мртвих и рањених и наши мртви леже онде… Горе иза рова један плато плави се од лешева. Ми мало дођосмо к себи. Наши војници поседали по рову и бришу зној са лица. Дођоше две чете из резерве и кренуше за непријатељем у стрелце. Каже мени поручник: „Овде треба коњица да их потера.“ Камо ти коњица?“