Музеј рудничко-таковског краја отвара изложбу “Ђенерал Божидар П. Терзић  1867-1939.” у Народном музеју у Смедеревској Паланци у четвртак 10. новембра 2016. године. Аутори изложбе су кустоси историчари Музеја рудничко-таковског краја Ирена Мандић и Александар Марушић. Прва поставка изложбе, отворена је у априлу 2008. године у галерији Музеја рудничко-таковског краја.
Био је потребан велики истраживачки рад да се прикупе сви подаци из богатог живота војсковође Терзића. За реализацију овог пројекта коришћени су фондови Војног музеја, Историјског музеја Србије, Народнoг музеја из Чачка, Архива Србије, Архива САНУ, Војног Архива, Центра за библиотекарство, Војне академије и многих других институција, као и предмети који су власништво појединаца.
Божидар П. Терзић рођен је 7. септембра 1867. године у Горњем Милановцу. Отац Петар био је практикант Среза колубарског, Округа београдског, па је по сопственој молби 1863. године премештен у начелство Округа рудничког. Умро је веома млад а за собом оставивши жену Јерину и шестомесечног сина Божидара. После завршена четири разреда основне школе, похађао је дворазредну реалну Гимназију у Горњем Милановцу, а гимназијско школовање окончаће у Крагујевцу 1866. године. Септембра исте године уписао је Војну Академију, да би као 2. у рангу завршио Вишу школу Војне академије 1894. године.
Најзначајнији период у војничкој каријери свакако је његово учешће у ослободилачким ратовима 1912-1918. године. Као комадант Шумадијске дивизије I позива остварио је пресудне победе на Дренку и Рајчанском Риду које су одлучиле исход Другог Балканског рата. Реконструкцијом кабинета Николе Пашића 6. децембра 1915. године постављен је за министра војног, у чин генерала унапређен је 1916. године, а у чин армијског генерала 1923. године. Последња дужност  у војној служби, пре него што је априла 1929. године пензионисан, била је место комаданта новоформиране V aрмијске области.  За заслуге које је стекао у рату одликован је са 18 домаћих и 10 страних одличја, а о његовој образованости и свестраности говори податак да је иницирао прикупљање предмета за оснивање новог Војног музеја.
Иако је мало времена провео у родном крају, гајио је према њему велику љубав и старао се за његов напредак. Основао је фонд под називом  Задужбина мајке Јерине и сина јој Божидара П. Терзића армијског генерала из кога су, између осталог издвојена средства за горњомилановачку гимназију, Цркву Свете Тројице, а у Горњим Бањанима, завичају његове мајке, помогао је изградњу водовода.
Сасвим случајно је војничка каријера овог великог човека повезана са садашњим војним одсеком у Горњем Милановцу. Наиме као министар војни генерал Божидар Терзић потписао је указ о одвајању телеграфске од инжењеринг службе, а много година касније у нашем граду основана је касарна и Центар за обуку везе и информатике.
Умро је у Београду  29. септембра 1939. године, а сахрањен на гробљу у Горњем Милановцу. Због својих многобројних заслуга проглашен је за почасног грађанина наше општине.
На отварању изложбе говорио је директор Народног музеја у Смедеревској Паланци Стеван Мартиновић и историчар Александар Марушић. Предавање о животу ђенерала Терзића одржао је Александар Марушић а изложба ће бити отворена до 10. децембра.