У петак 26. јуна у Галерији савремене уметности, Народни музеј Пожаревац, отворена је изложба и представљена књига „Српски војници умрли у Холандији 1917-1919“. Аутори књиге су Фабијан Вендриг,Тања Вендриг и Џон М. Стинен, док су аутори изложбе Ана Јелић. кустос историчар уметности и Ненад Карамијалковић, кустос етнолог антрополог. Пројекат је подржан од Министарства културе и информисања, Музеја рудничко-таковског краја, Удружења потомака ратника 1912-1920 и Амбасаде Краљевине Холандије у Београду.
Публици у Пожаревцу се прво обратио директор Народног музеја у Пожаревцу господин Гордан Бојковић захваливши се гостима из Музеја рудничко-таковског краја, рекавши да за њега част и привилегија што може да ода признање Музеју рудничко–таковског краја за све што ради да се од прошлости отргне и да се у жижу јавности после толико година врати успомена на племените, и изузетне делове историје који су наши преци проживели. Такође, захвалио се гостима из Холандије, ауторима књиге: „Знамо да нисмо често сведоци да се људи из Западне Европе заинтересују за страдање Српских војника“.
У име Музеја рудничко-таковског краја публици се обратио директор Музеја Александар Марушић представивши рад музеја: „ Задовољство ми је што у име једног од најмлађих музеја у Србији, постоји нешто више од 26 година, могу да вам се захвалим што сте нам указали част да један овакав програм представимо вашем граду и публици. Музеј у Горњем Милановцу има 4 правца свог деловања. Један правац је планина Рудник и све оно што је везано за његову историју и ахеолошки значај. Други правац је догађај у Такову, Други српски устанак, као и породица Обреновић. Такође, породица Настасијевић има занчајно место у Музеју, има свој легат. Четврти правац стручног деловања јесу многобројни феномени, догађаји из прошлости, уметности и културе везане за рудничко-таковски крај који немају само локални значај већ и велики национални значај. Једна од тих тема је и свакако мало позната тема о страдању наших војника у Холандији. Поред војника из Горњег Милановца, и Пожаревац је дао допринос у тој трагичној епопеји Великог рата “.
Један од аутора изложбе Ана Јелић, кустос историчар уметности је публилици приближила изложбу кроз причу о удружењу „Међународно милосрђе за ратне и рањене војнике свих земаља“ и о браћи Рајичић, трговцима из Горњег Милановца. Међународно милосрђе је своју секцију од 1917. имало и у Србији. Секретар ове секције је била Мирка Грујић, ћерка нашег уваженог дипломате Јеврема Грујића. Мирка је била свестрана, врло образована и племенита жена. У Холанским новинама је 25. јануара 1919. изашао чланак који говори о сахрани 4 српска војника који су умрли у Холандији на крају рата од последица шпанске грознице, као и да је сахрани присуствовао члан породице једног од војника и да му је дозвољено да баци грумен земље у братовљев гроб. Реч је о браћи Рајичић, на жалост Сретен је преминуо, али се Драго опоравио и вратио преко Ротердама и Француске у Горњи Милановац. Наставио је породични посао, водио је радњу за продају техничке, у то време луксузне робе истакла је Ана Јелић, аутор изложбе.
Фабијан Вендриг, једн од аутора књиге истакао је да је истраживање ове теме започело 2012. године. „Из холанске преспективе Србија има и даље негативан имиџ, и управо захваљујући овој књизи и истраживању за ових 8 година успели смо да направимо мали корак напред што се тиче ове наше заједничке историје. Разни чланци, документа показују да је Холандија помагала српским војницима који су се нашли у време Великог рата у Холандији. Нажалост 91 војник је преминуо од последица шпанског грипа. Ови војници су уз војне почасти сахрањени у Холандији. Још увек постоји споменик у Гардерену подигнут српским војницима, који се брижљиво чува и негује“.
Испред Уружења потомака ратника 1912-1920 из Пожаревца обратио се председник Удружења Славољуб Стојадиновић: „Холандија као неутралана земља прихватила је све заробљенике. Нажалост, чекајући превоз за домовину, из пожаревачког краја умрло је у Холандији на крају рата 14 војника. Остаје нам да се сећамо и да као Удружење наставимо да обилазимо широм Европе места где су били логори.“
Изложба ће бити отворена до 17. јула 2020. године.
