По по­да­ци­ма из Летопи­са, 1867. го­ди­не са­гра­ђе­на је пр­ва цр­ква у се­лу За­гра­ђу, ко­ја је због ло­ше кон­струк­ци­је сру­ше­на, а на ње­ном ме­сту по­диг­ну­та је но­ва, 1966. го­ди­не. Зи­да­на ком­би­на­ци­јом ка­ме­на и ци­гле, цр­ква по­све­ће­на Све­том ар­хан­ђе­лу Га­ври­лу има осно­ву сло­бод­ног кр­ста и еле­гант­ну осмо­стра­ну ку­по­лу над на­о­сом. На ис­то­ку је тро­стра­на ол­тар­ска ап­си­да, док се над за­пад­ним де­лом, ко­ји пред­ста­вља ма­њу при­пра­ту, уз­ди­же ку­ла-зво­ник. Ар­хи­тек­тон­ска де­ко­ра­ци­ја зво­ни­ка са дво­дел­ним отво­ри­ма на све че­ти­ри стра­не, очи­глед­но је на­ста­ла по узо­ру на ши­ло­пај­ску цр­кву Све­тог Ни­ко­ле. Ка­ме­на ро­зе­та из­над глав­ног ула­за рад је ло­кал­ног ка­ме­но­ре­сца Ђор­ђа Сре­те­но­ви­ћа.

У за­грађ­ској цр­кви чу­ва­ју се оста­ци ико­но­ста­са пр­во­бит­ног хра­ма, за­јед­но са дру­гим бо­го­слу­жбе­ним пред­ме­ти­ма из XΙX ве­ка.