Брдо мира

Брдо мира

Спомен парк „Брдо мира“ је меморијални комплекс са више спомен обележја: Костурница палих бораца таковског краја; Костурница палих црвеноармејаца; Спомен Брезе; Споменик Таковцима страдалим у Норвешкој: Планинска кућа; Споменик интернирцима у Норвешкој; Споменик интернирцима страдалим у Маутхаузену; Споменик браниоцима српске слободе и осам биста народних хероја рудничко-таковског краја.

Некада се простирао на око 4,5 хектара засађених са преко 3000 стабала 50 различитих врста четинара, листопадног дрвећа и украсног шибља. Стабла су садили горњомилановачки средњошколци у периоду од 1961. до 1966. године, а повод за подизање парка биле су постојеће костурнице: костурница бораца овог краја погинулих у редовима Друге пролетерске бригаде, изграђена 1956. године, и костурница бораца Црвене армије. Костурница палих црвеноармејаца дозидана је 1962. године уз идентичну костурницу палих бораца таковског краја. У њу су пренети посмртни остаци 408 бораца и официра Црвене армије, страдалих 1944. године, углавном у борбама за ослобођење Чачка. Идејно решење спомен-костурница дело је Десимира Жижовића Буина из Горњег Милановца, творца чувеног стрипа за децу Мирко и Славко. Два споменика исте величине израђена су од рустично обрађених камених квадара црвеног гранита, са благо засведеним врховима. Плоче са текстом о посвети споменика и са именима страдалих израђене су од белог мермера, а изнад њих су аплициране петокраке са српом и чекићем, уклесане у белом мермеру. Обе гробнице имају заједничку ограду од зрна топовских граната повезаних ланцима. Ово спомен-обележје открили су Јосип Броз Тито и тадашњи председник Врховног совјета СССР Леонид Брежњев. Државници су тада, над гробом совјетских војника, засадили беле брезе, као симбол руских пространстава из којих су потекли.

Потом је, из године у годину, све до нашег доба, Брдо мира добијало нове споменике, меморијалне белеге често трагичне историје овог краја. Као симбол сећања на 3000 убијених и умрлих логораша из целе тадашње Југославије које су Немци заробили, подигнут је 1973. године Споменик интернирцима у Норвешкој. Скулпторско решење, дело вајара Живорада Жике Максимовића из Чачка, симболизује логор са бодљикавом жицом који је донео мученичку смрт многима и дрво живота и смрти, израсло из људских костију на жрвњу. Споменик је постављен на хумку на којој је база облика квадра од црног мермера са уклесаним државним грбом на предњој страни. На бази је мермерно постоље у облику жрвња, изнад кога се уздиже део споменика изливен у бронзи, са неколико трновитих копаља у врху. У средишњем делу споменика су викиншки штит и сунце, на коме је текст на српском и на норвешком језику: Нико именован нико заборављен. На другом штиту, са супротне стране, стоје стихови: Не! Над гробљем нашим нек нико не тужи. Уз хук лавина, ту, где студен влада, нека само вихор изнад мртвих кружи у поларној ноћи што суморно пада. Испред споменика постављене су две плоче: на првој, бронзаној, стоји објашњење да се споменик подиже у славу страдалима у 24 нацистичка логора у Норвешкој, од Бергена до Карасјока, од 1941. до 1945. године. Друга плоча, од шареног мермера, обавештава да је у подножју споменика постављен грумен норвешке земље. Око споменика је посађено шест поларних клека донетих из истог поднебља.

Посебан споменик подигнут је 1973. године у знак сећања на нтернирце из таковског краја страдале у поменутим фаши­стичким логорима у Норвешкој. И он је дело Живорада Макси­мовића. Израђен је од бетона и чине га два дела, доњи у облику трапеза, и горњи правоугаоног облика, који носи бронзану плочу са именима 33 Таковца који се нису вратили кући. Исте године на Брду мира саграђена је дрвена планинска кућа која сећа на дирљиву, хуману причу. Наиме, током Другог светског рата на планини Стјерн, недалеко од Левангера у Норвешкој, борци норвешког покрета отпора и сељани подигли су дрвену кућу, какве су иначе честе у норвешким планинама, и у њу оставља­ли храну, одећу и огрев, како би одбегли из нацистичких логора лакше стигли до суседне неутралне Шведске.

Споменик интернирцима страдалим у Маутхаузену једини је споменик у свету подигнут ван територије Аустрије, а посвећен погинулим и умрлим заточеницима концентрационог логора Ма­утхаузен. Међу 120.000 људи уморених у логорима било је 13.000 Југословена, углавном Срба. Споменик представља „Степенице смрти“ каменолома Винеграбен, са рукама заробљеника које носе камен. У споменик је уграђен комад гранита из тог каменолома. Споменик браниоцима српске слободе, са убележеним именима осамнаест мештана рудничко-таковског краја погинулих од 1991. до 1999. године у ратним сукобима на простору бивше Југославије и током НАТО агресије, дело академског вајара Не­бојше Савовића Неса, подигнут је 2000. године.

На Брдо мира је 2002. године премештено седам бисти на­родних хероја рудничко-таковског краја из градског парка и јед­на из фабричког круга ПИК „Таково“. То су камени монолити са бистама Тихомира Матијевића, Милутина Луковића, Радована Грковића, Драгомира Дражевића, Светозара Поповића, Деси­мира Јововића Чиче, Радислава Јанићијевића Бомбе и Тадије Андрића, од којих последње две више не постоје, украдене су са својих постоља.

X