АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА РУДНИЧКО-ТАКОВСКОГ КРАЈА

Почеци археологије у Србији везују се за планину Рудник, када је 1865. године Јанко Шафарик предузео прва позната ископавања у Србији, на месту на коме су се налазили остаци храма посвећеног Мајци земљи. Тада је истражио остатке античког храма који је страдао у пожару и пронашао плочу коју је Народни музеј у Београду 2009. године поверио на чување милановачком музеју.

Следећа ископавања предузео је 1930. године милановачки фотограф Благоје Ђорђевић на остацима цркве и још два објекта у Јазинама у Мајдану, јер је у народу постојало предање да је овде сахрањен деспот Ђурђе Бранковић. Том приликом су уништени и сви подаци који би могли указати на време њеног настанка.

Током осамдесетих година ХХ века реализована су два пројекта од стране Археолошког института у Београду, у сарадњи са Народним музејом у Чачку, Заводом за заштиту споменика културе у Краљеву и Филозофским факултетом у Београду.

У оквиру пројекта „Археолошка истраживања старог рударства на Руднику у праисторији, антици и средњем веку“ истражени су објекти средњовековног рударства и металургије на локалитетима Трновите лазине, Сенаковића ливаде, Пумпна станица и Ушће Јаворића и праисторијски рудник на локалитету Прљуша-Мали Штурац. Поред истраживања ограниченог обима на овим локалитетима, картирано је на десетине локалитета са старим рударским активностима. У оквиру овог пројекта сондирани су утврђење Острвица са црквом у њеном подграђу, турско утврђење Градови, џамија Миса и насеље на падини око Градова и Мисе. Завод за заштиту споменика културе у Крагујевцу на подручју села Мајдан је обавио истраживања градине Ђуревци и остатака цркава у Красојевцима, Јазинама и две цркве у Јанковићима.

Пројектом „Истраживање средњовековних градова на територији општина Чачак, Лучани и Горњи Милановац“ покренута су сондажна ископавања на локалитету Јеринин град у Горњој Црнући и градини на брду Треска, у атару села Јабланица. У циљу конзервације и презентације остатака цркве која се налази у центру туристичког насеља Рудник обављена су заштитна ископавања на локалитету Црквине.

Истраживањима 1980-их година историјски подаци о прошлости Рудника су у значајној мери допуњени, али је археолошка слика овог краја и даље у великој мери остала непозната. Од 2004. године интезивира се рад на теренском истраживању територије Горњег Милановца, како рекогносцирањем, тако и реализовањем првих сондирања већег обима, нарочито на Руднику. Поред милановачког Музеја, на археолошком истраживању територије Горњег Милановца укључене су и институције као што су Филозофски факултет и Археолошки институт из Београда, Завод за заштиту споменика културе из Краљева, Народни музеј из Чачка и Народни музеј из Панчева. Материјал са спроведених истраживања чува се у Музеју рудничко-таковског краја и битно је допринео попуњавању збирке, посебно у домену средњег века.

Музеј рудничко-таковског краја предузео је 2004. године сондажна истраживања на локалитету Црквине на планини Јешевац. Према причи мештана у цркви је извршено током 1926. и 1927. године нелегално ископавање, тако да су истраживања у 2004. години утврдила да је црква настала вероватно током XVI века а да јој је трем дозидан у XIX веку.

Праисторијски период таковског краја је истраживан у оквиру пројекта „Сахрањивање под хумкама на подручју рудничко-таковског краја“. Ископавања 2005. године показала су да се на локалитету Окућница М. Петковића у селу Дружетићи налазила некропола под хумкама највероватније из бронзаног доба, док су на локалитету Окућница С. Шишовића у селу Гојна Гора пронађени остаци трибалског станишта с краја VI – почетка века V п.н.е.

Жеља мештана села Јабланице да на месту старе цркве подигну нову, посвећену Успењу Пресвете Богородице, довела је до сондажних  истраживања изведених 2005. године. Приликом истраживања није потврђено народно предање да је на локалитету Светиња била озидана црква, већ да је часна трпеза заштићена конструкцијом од дрвета највероватније постављена у XIX веку.

Током 2009. године започета је реализација пројекта Археолошка истраживања на планини Рудник, замишљеног као вишегодишњи пројекат рекогносцирања и сондажног ископавања локалитета на територији Рудника. Пројекат је покренут од стране Музеја рудничко-таковског краја у сарадњи са Филозофским факултетом у Београду. Од 2011. године истраживања суфинансира Министарство културе и информисања РС. Истраживања су показала да је реч о веома значајним налазиштима са остацима архитектуре и многобројним археолошким налазима који се могу определити у временски распон XIV-XV века. Сондажно су истраживана четири локалитета: Стационар, Имање Никића и Двориште Слободана Марковића на потесу Дрење и црква на Маџарском брду у подножју Мале Кеље.

Године 2010. обновљена су истраживања на Прљуши у оквиру пројекта Археолошког института „Проспекција Малог Штурца: истраживање праисторијског рударства“, који се изводи у сарадњи са Музејом рудничко-таковског краја. Стари рударски радови детектовани су геофизичким испитивањима у 2010. и 2011. години, а систематским археолошким истраживањима у 2013. и 2014. години години откривена је површинска експлоатација руде у зони окна 4 и обављено ископавање зоне окна 6 (истраживано 1987. године), са два већ откривена улаза у рударска окна. Величина локалитета, број камених рударских батова и још увек видљива окна указују да је овај рудник био експлоатисан у већем обиму за потребе праисторијске металургије, што Прљушу сврстава у ред највећих старих рудника у југоисточној Европи.

X