Етнографски музеј у Београду, отворио је широм свој изложбени простор 23.јула у 20 часова поставци Музеја рудничко-таковског краја Срце у камену посвећеној крајпуташима и усамљеним надгробницима општине Горњи Милановац. Један од најпознатијих београдских музеја одабрао је ову изложбу на конкурсу дневног листа «Политика».
Аутор изложбе и истоимене књиге је фотограф Музеја Саша Савовић, чије професионално око већ дуги низ година одабира давно скрајнуте теме.Мирослав Тасић, директор Етнографског музеја, указао је на самом отварању на значај крајпуташа, кенотафа и епитафа на њима, поткрепљујући то мислима руског класика Достојевског и мудрог Николаја Фјодоровича Фјодорова да су музеји и гробља најживотнија места.
Сам аутор, Саша Савовић, није објашњавао пут настанка изложбе, већ је упоредио осећања о настанку књиге и изложбе са  осећањима која су га водила на ходочашће на Хиландар.
Сарадњу Етнографског музеја и Музеја рудничко-таковског краја представио је Александар Марушић, кустос-историчар који је имао улогу да у име Музеја рудничко-таковског краја прикаже рад аутора и да отвори саму изложбу.Указавши на тежину задатка због неприступачности терена и разуђености Општине Горњи Милановац, Марушић је истакао да је у књигу уложен захтеван четворогодишњи рад на терену, да су пописани крајпуташи наше општине до Другог светског рата и да их је описано 326. Саме приче о крајпуташима осим занимљивог садржаја имају много шири историјски значај, јер је реч о споменицима које је зуб времена значајно начео и прети да историјски подаци буду заувек изгубљени. Објаснио је такође да је аутор да би дошао до књиге и изложбе, осим истрајности коју поседује морао да буде  и кустос и фотограф и сценограф…Чак су и цртежи крстова, најчешћег симбола са крајпуташа ( цртежи су део поставке), ауторско дело Савовића.