Највећи део заоставштине знамените горњомилановачке породице Настасијевићчува се у Музеју рудничко-таковског краја. Легат Настасијевића чини велики број личних предмета, уметничких дела(више од стотину уља, акварела, цртежа, фресака…), музичких и сценских комада, богата породична библиотека, музички инструменти, намештај, фотографије, документа… Ти предмети су припадали најстаријој Наталији (1888-1923) која је била филозоф, сликару Живораду (1893-1966), песнику и књижевнику Момчилу (1894-1938), композитору и архитекти Светомиру (1902-1980), књижевнику Славомиру (1904-1983), историчарки Даринки (1897-1978), математичарки Славки (1899-1982) и њиховим родитељима, Николи и Милици Настасијевић.

Портрет Мој брат Момчило који је Живорад Настасијевић насликао 1927. године, када је већ основао Друштво уметника Зограф са групом истомишљеника, заправо осликава идеју да модеран израз српске уметности треба да се оствари путем повезивања традиције са савременим духом. Поред „зографских“ одлика као што су крупне, изражајне очи, укоченост фигуре и колорит икона, на овој слици су приметни и утицаји ренесансе кроз присуство атрибута портретисане особе – а то је, у случају Момчила Настасијевића, књига на коју је ослоњен и беседнички гест руком.