На почетку Другог српског устанка, у обрачуну са Турцима на Руднику, на превару погођен у главу из пиштоља, Арсеније Лома умро је у Ракића кући на Блатима. Сахрањен је на оближњој ливади. На његовом гробу, у који је положен без ковчега и личних ствари, стајао је само камени стуб без натписа. Године 1926. кости Арсенија Ломе су откопане и пренете у постоље спомен-пирамиде у варошици Рудник, на раскршћу путева за Тополу и Градове, испред зграде основне школе која носи име овог јунака из Првог и Другог српског устанка. Споменик од белог венчачког мермера подигнут је уједно као меморијал Арсенију Ломи, али и Рудничанима страдалим у ратовима 1912–1918. године чији су гробови расути по свету.
Са западне стране у горњем делу монолита, до тополског пута, стоји натпис: Рудник – достојним синовима својих предака изгинуим за отаџбину 1912–1918. године. Испод натписа следи списак 106 имена мештана који се пружа на три стране споменика са завршницом у виду поруке оних који се нису вратили из ратова, будућим нараштајима, на горњем делу источне стране: Децо – будућности наша, Крвљу и костима нашим, растуреним по Балкану, Азији, Евроpи и Африци, запалили смо кандило ваше Слободе. У аманет вам остављамо тековине наше! У доњем делу предње стране споменика стоји: У постољу ове пирамиде почивају посмртни остаци Арсенија Ломе, војводе качерског. На врху пирамиде од истог, белог мермера из Венчaца, исклесан је двоглави орао раширених крила, са грбом Краљевине СХС и краљевском круном на глави. Орла је 1944. године неко срушио, али је 1986. израђена и на исто место постављена нова скулптура, чији је аутор Небојша Савовић Нес, академски вајар из Горњег Милановца.