На почетку Другог српског устанка, у обрачуну са Турцима на Руднику, на превару погођен у главу из пиштоља, Арсеније Лома умро је у Ракића кући на Блатима. Сахрањен је на обли­жњој ливади. На његовом гробу, у који је положен без ковчега и личних ствари, стајао је само камени стуб без натписа. Године 1926. кости Арсенија Ломе су откопане и пренете у постоље спомен-пирамиде у варошици Рудник, на раскршћу путева за Тополу и Градове, испред зграде основне школе која носи име овог јунака из Првог и Другог српског устанка. Споменик од белог венчачког мермера подигнут је уједно као меморијал Арсенију Ломи, али и Рудничанима страдалим у ратовима 1912–1918. године чији су гробови расути по свету.

Са западне стране у горњем делу монолита, до тополског пута, стоји натпис: Рудник – достојним синовима својих предака изгинуим за отаџбину 1912–1918. године. Испод натписа следи списак 106 имена мештана који се пружа на три стране споме­ника са завршницом у виду поруке оних који се нису вратили из ратова, будућим нараштајима, на горњем делу источне стране: Де­цо – будућ­но­сти на­ша, Кр­вљу и ко­сти­ма на­шим, расту­ре­ним по Бал­ка­ну, Ази­ји, Евро­pи и Афри­ци, запа­ли­ли смо канди­ло ва­ше Сло­боде. У ама­нет вам оста­вља­мо те­ко­ви­не на­ше! У доњем делу предње стране споменика стоји: У по­сто­љу ове пи­ра­миде по­чи­ва­ју по­смрт­ни оста­ци Ар­се­ни­ја Ло­ме, вој­воде ка­чер­ског. На врху пирамиде од истог, белог мермера из Венчaца, исклесан је двоглави орао раширених крила, са грбом Краљевине СХС и краљевском круном на глави. Орла је 1944. године неко срушио, али је 1986. израђена и на исто место постављена нова скулп­тура, чији је аутор Небојша Савовић Нес, академски вајар из Горњег Милановца.