После представљања првог броја годишњака Богдај у издању Манастира Враћевшнице, које је на достојанствен начин уприличено у самом манастиру, 23. новембра 2025. године, прича о Богдају и мати Ани се наставља. У Јагодини, при парохијском дому старе јагодинске цркве, предтавили смо годишњак али и поново гостовали у Јагодини са изложбом „Мати Ана Аџић; духовно чедо владике Николаја Велимировића“. Многобројним Јагодинцима обратили су се директор Историјског архива „Средње Поморавље“, потом Бранко Илић са Педагошког факултета у Јагодини, Весна Ћурчић у име Музеја рудничко-таковског краја која је уз Мирјану Глишовић, реализовала изложбу о мати Ани 2019. године. Реализацију изложбе је помогло Министарство културе Републике Србије као и објављивање часописа Богдај у овој години. Весна Ћурчић је истакла колико је за све нас значајно наслеђе мати Ане, и да је прво гостовање изложбе о њој било управо у Јагодини, на Педагошком факултету. Значајно је да сам изложба, спомен- соба коју смо заједничким трудом отворили у манастиру као и сам часопис Богдај, нешто чиме чувамо сећање на мати Ану, и трудимо се да живимо по њеним начелима доброчинитељства. Историјске теме у часопису објединио је и укратко их представио Нинослав Станојловић, историчар, а свакако је говор који је обележио вече било обраћање историчара Дејана Танића из јагодинског архива, који је упоредио опасности времена у коме је живела мати Ана са даншњим временом са закључком, да су и тада вребале опасности приклањања бољшевизму или тотилитаризму, то је као и данас било време за „лов на душу“ али је она умела да остане чврста у својој вери, непоколебљива па чак је и друге успела да приволи на пут доброчинитељства и вере. Потреба за духовношћу породице Зернов, у времену нетрпељивости, приволела је Наду Аџић, потоњу игуманију Ану не само да крене тим путем, него да остане на њему а и да на многе и данас утиче да остану доследни у вери…
Музеј рудничко-таковског краја се захваљује Јагодинцима на гостопримству а посебно Оливеру Ђорђевићу, који је први писао о Сретену Аџићу и мати Ани, и који је покренуо и идеју објављивања годишњака „Богдај“.
