Сви смо ми помало Драгомир Драгиша Васић, општи је закључак синоћњег предавања др Милоша Тимотијевића, кога често зовемо када нам је нешто изузетно важно али често и предлажемо другим установама да га позову, јер на данашњој интелектуалној сцени мало је „комплетних“ интелектуалаца, трезвених и неострашћених какав је Милош Тимотијевић. Дуги је низ година у којима се наш саговорник бавио животом Драгише Васића. Заслужено. Синоћ је акценат ставио на Драгишин живот у младости, његово учешће у балканским ратовима и Првом светском рату, његов приватан живот, књижевни рад, пријатељство са Мирославом Крлежом, утицај на књижевност, и пре свега непомерљив животни став – Драгиша Васић је био либерал, није „прелетао“ и тражио где је боље, није тражио корист, био је визионар, аналитичар времена, прошлог, садашњег али и будућег. У својим анализама са путовања у књизи „Утисци из Русије“, врата су му широм била отворена за обилазак дестинација које није могао свако да посети, какав је рецимо руски затвор, и услови боравка затвореника. Милош је истакао да постоји и мало познато дело у коме анализира и Немачку, и визионарски „види“ у ком правцу иде будућност ове земље и који ће утицај имати политика Немачке на светску историју. Драгиша Васић је био увек на првој линији фронта. И у балканским, и у Првом светском рату. Одликован је за храброст. Ипак његово виђење преласка преко Албаније разликовало се од става савремене историје. Будући на лицу места, и као неко ко је дочекивао измрцварене наше борце, па чак и децу од 15 година, коју су хтели да заштите од страдања па их послали са нашом војском, Драгиша Васић је могао да сагледа читаву историјску слику српског страдања. А зашто је онда као и многи други интелектуалци прихватио идеју југословенства? Сматрао је да ће то да одбрани Србе од утицаја и наметања посебно бугарског, јер је од Бугара имао посебан опрез и знао је какве су им намере. Милош је чак објаснио зашто је Софија главни град Бугарске а не Трново како би било логично. Говорили смо и о приватном животу Драгише Васића, о значају његове женидбе са првом женом и утицају таста на његов живот и рад, потом о причама које је наметнуо управо Крлежа о неверству прве жене, што није поткрепљено чињеницама и не може бити тачно јер је оболела током Првог светског рата и убрзо преминула, потом о женидби Рускињом, са којом је имао ћерку Татјану, са којом је наша установа сарађивала током организације првог научног скупа о Драгиши Васићу 2005. године, била је пресрећна када је објављен зборник овог скупа 2008. године и постављена плоча њеном оцу на месту где је некада била његова кућа у Горњем Милановцу. Татјана до тада никада јавно није смела да каже да је ћерка Драгише Васића. Милош је истакао да је за све то заслужан Борисав Челиковић, као и за објављивање комплетне биографије Драгише Васића, својеврсне студије његовог живота и рада коју је написао Милош Тимотијевић а која је објављена у Службеном гласнику у едицији „Саборник“ коју уређује Борисав Челиковић. Ми смо 2022. трудом историчара Александра Марушића, поново организовали научни скуп о Драгиши Васићу, заједно са Институтом за Књижевност и уметност, након чега је објављен још један зборник, у коме се већа пажња посвећује његовом књижевном раду који је нажалост био скрајнут дуги низ година и питамо се да ли се икада тај прекид у веровању у његово књижевно дело може надокнадити. Обавеза је бар нас, завичајаца, да се за то боримо, причамо о његовим делима, објављујемо и говоримо о његовом животу. Дотакли смо се синоћ и његовог учешћа у Равногорском покрету, што је можда и пресудило по речима Милоша Тимотијевића, да се сазна за тај покрет, јер вероватно не би доживео експанзију да није било његовог имена, јер у том тренутку за генерала Михаиловића нико није знао. Покрету се придружио после пребијања које је доживео у Горњој Трепчи од стране комуниста. Ставови Драже и њега се разилазе, и опет је био у праву и видео унапред, видео је ко ће издати Дражу и шта ће се даље догодити. Био је учесник мисије Халијард, његова супруга Рускиња је била професор енглеског језика, и знање језика је добродошло у овој мисији а наравно матерњи језик био јој је руски, па је могла да буде корисна и у тој сарадњи. На његову иницијативу четници се повлаче у Босну и ту је и окончан његов живот а Милош нам је испричао више верзија његове смрти а све су трагичне и непојмљиво страшне.
Многи, чак чувени српски писци су крали делове из дела Драгише Васића будући да је његово дело било забрањено за објављивање. Распадом Југославије идеје Васића поново су добиле на значају. Судски је рехабилитован 2009. године и тада постаје део наше националне културе. Расветлили смо синоћ ко је био тај човек који је своја уверења платио главом, остао без имовине која је конфискована, коме је породица страдала због његових уверења. Ако би тај исти принцип плаћања за своја дела идеолошка или било која друга, примењивали на остале учеснике у јавном животу, за многе би мало била и смртна казна, закључио је Милош Тимотијевић.
Фото: Саша Савовић