Волимо наш лепи град! О томе сведочи и препуна галерија синоћ. Сви су са носталгијом посматрали кадрове филма „120 година Горњег Милановца“ и „златног“ доба „привредног чуда“. Вече смо организовали са КЦ „Мија Алексић“ из нашег града.
О историјату града говорио је Александар Марушић, истакавши да филм изазива различита осећања и да никога неће оставити равнодушним. Захвалио се Бобану Стефановићу који је приликом реконструкције Дома војске пронашао металну кутију у којој се налазио филм, а потом га однео у Југословенску кинотеку где је чуван у одговарајућим условима и копиран на одговарајуће медије са којих се може несметано репродуковати. Марушић је истакао да је 1974. година када је сниман филм посебно занимљива јер је тада и Тито посетио наш град. Жива реч увек даје посебне информације па се Марушић сетио разговора са некадашњим председником општине Цаном Јовановићем кога је питао какав је био протокол те посете, а он му је испричао да су послали у Београд протокол са свим оним што ће председник Тито видети током посете и добити на поклон. Са списка је прешврљан Буинов цртеж Мирка и Славка уз опаску: „Знате ли ви ко је цртао Мирка и Славка?“
Након филма обратио се Владимир Јовановић Влајко, који је у то време био радник Културног центра и учествоао у реализацији филма. Истакао је да је редитељ био познати Узелац а сниматељ Шановић, обојица изузетни професионалци. Филм је био потпуни хит када је приказан. Покушали су да „превазиђу“ монотонију документарног филма тиме што су убацивали делове рада машина у фабрикама, тако да је Јовановић испричао анегдоту са снимања у фабрици „Фад“, када је било потребно да сниме рад струга, али на стругу је радио човек који је био млад и „надобудан“ и није било пожељно да буде део филма по мишљењу шефа. Када су му рекли да ће уместо њега бити на снимку други радник, он је зауставио струг и било је потребно много времена и убеђивања да га поново покрене. Владимир Јовановић је заиста срећан што је био део ове историје а ми што је филм сада део наше историјске збирке о којој се бринемо као и о осталим музејским збиркама – на прави начин.
