Госте Музеја рудничко-таковског краја, представио је Александар Марушић истакавши богат опус Салиха Селимовића као аутора и научног радника. Бавили смо се темом о којој је тешко и храбро говорити, како је рекао један од саговорника у нашој галерији на представљању књиге „Срби муслимани и њихов идентитет“, Борисав Челиковић, историчар, приређивач едиције Корени у Службеном гласнику. У своја истраживања Старе Србије уврстио је и рад Селиха Селимовића и упознао се са систематским радом историчара Селимовића.
Борисав Челиковић је истакао да говоримо о две теме: књигама које представљамо пре свега али друга тема нам је човек који их је написао, Салих Селимовић. Тема муслимана у Србији је политичка и геополитичка тема; крајем 19. и почетком 20. века оваква питања, нису постављана. Имали смо Србе Македонце, Србе Црногорце, Србе муслимане. То се није постављало као питање, знало се да је тако. Јован Цвијић је у Насељу и пореклу становништва, покушао да у овој едицији споји српске ентитете у тих планираних 100 књига. Срптво се није постављало као питање. Муслиманско становништво је било српско. После Другог светског рата намеће се политика посебности, политика посебних народа. Стварају се народи који губе своју вертикалу, свој идентитет. Данас муслиманске породице тврде да не знају одакле потичу или да потичу од Турака, док је пре Другог рата било јасно српско идентификовање. Еминентни издавачи попут СКЗ, „Прометеја“ и „Службеног гласника“ објављују Селимовићеве књиге, а пажњу треба посветити и другим његовим издањима, попут књиге „Муслимани у Равногорском покрету и јединицама ЈВуО 1941–1945“, и „Да будемо оно што јесмо“. Битно је да знамо ко смо, шта смо, и одакле смо. Тим речима је Селимовић започео своју причу. Навео је разлоге који су га навели да се бави темом Срба муслимана на простору Србије, Босне и других крајева, од самих почетака до данас. Навео је такође историјске прилике које су довеле до промена, као и да је за српство и Српску православну цркву – тешко време. Хтео је својим књигама да данашњој омладини која се другачије доктринира, докаже, ко су, шта треба да памте и знају из прошлости Срба муслимана.
Знаменити Дарко Танасковић је у једној од својих рецензија Салихових дела истакао да после Меше, још један Селимовић сведочи – да се може бити и муслиман и Србин. Ми се слажемо!
Фото : Саша Савовић
