Ако је судити по реакцији многобројних посетилаца, сталној музејској поставци у „Брковића кући“, посебан печат недвосмислено даје луксузни сервис за 12 особа који је припадао заносносној љубавници краља Милана Обреновића, Артемизи Христић.
Многи ће се питати ко је она заправо била? Девојачког презимена Јоанидис, ћерка грчког трговца и снабдевача двора у Београду удајом за Милана Христића, службеника у Министарству иностраних дела, постаје део ондашњег српског „високог друштва“. Неко време провела је на двору као дама краљице Наталије. Њену лепоту одмах је запазио краљ Милан, и врло брзо је између њих „букнула љубав“. Да би што више времена проводио са својом  „милосницом“ српски краљ је именовао њеног мужа за личног секретара.  После разлаза са краљицом Наталијом 1888. године Милан је намеравао да се ожени Артемизом. Захтевао је од ње да се што пре разведе. Ипак, она није могла лако да добије развод, па је напустила Београд. Живела је у Цариграду, где је 1889. године родила мушко дете за које се веровало да му је отац краљ Милан.
Када је напустила Београд, Артемизин муж Милан није желео да задржи део њиховог заједничког покућства, нарочито овај сервис, па га је из тог разлога узела његова млађа сестра Драгиња.
Детаљном анализом сервиса, поуздано је утврђено да је по својим хронолошким, типолошким и сталешким одликама могао припадати  брачном пару Христић. Израђен је од квалитетног чешког порцелана, у Грофовско–Турингијској радионици, највероватније током друге половине XIX века, тј. у периоду њеног најинтезивније рада. Старости преко 100 година, изузетно вредан, квалитетан и мајсторски обрађен овакав тип сервиса био је карактеристичан како за дворске породице, тако и за тадашње највише друштвене кругове.
Вољом судбине очувао се све до данас, а ми овдашњи имамо срећу што је  пре скоро две деценије постао саставни део милановачког блага.