Разговарали смо синоћ о култу Светога Саве и утицају који и данас његова личност има, као и о томе докле досеже све оно што је Растко Немањић – Свети Сава, урадио за православље.
Вече о Светом Сави, увеличали су чланови хора Цркве Свете Тројице из нашег града: професор Јелена Савић, професор Саша Николић, ученици Музичке школе „Др Војислав Вучковић“ из Чачка, истурено одељење Горњи Милановац : Сара Жижовић, Теодора Станкић, Милица Петров, Милица Весовић и хоровођа проф. Наталија Радовановић.
Вече смо најавили речима Патријарха српског господина Павла, који је о Светом Сави, између осталог рекао:“Уздижући све више свој духовни живот испуњавањем Христових заповести, он је достигао светост и њоме сву величину и пуноћу на свима странама свог животног делања. Кроз векове он тиме светли свима онима који схвате да човек није сам оно што се види телесним очима, да није само `земља и пепео`.“
Наша гошћа, Ксенија Радојичић, посветила је своју пажњу истраживању веза које се и на овом пољу могу наћи у руско-српским односима.
Крмчија Светог Саве преписивана је у Русији још у 13. веку, потом значајну улогу у ширењу култа Светог Саве имале су српске пребеглице, које су тражећи спас од турског ропства, селиле се у Русију. У Тверском типику из 1438. име Светог Саве се спомиње, а у друга два рукописа, забележени су тропар и кондак овом српском светитељу. Теодосијево Житије Светог Саве, било је изузетно популарно у Русији. Сачувано је више десетина преписа овог рукописа. Важну улогу у јачању култа Светога Саве имали су монаси срспких манастира, који су тражећи помоћ, долазили руским владарима још од 16. века. Монаси Милешеве и Хиландара, уживали су посебне повластице, управо захваљјући игледу Светог Саве. Српски монаси тражили су помоћ али су и поклањали владару иконе, реликвије из манастирских ризница и богослужбене драгоцене предмете. Ивану Грозном дарована је 1550. икона Саве Српског и Симеона Српског, и он је током своје владавине показивао велику наклоност ка српским светитељима. Своја сазнања о Светом Сави Иван Грозни, вероватно дугује својој баби по мајци Ани Глински- Јакшић, из угледне српске породице Јакшић. Професорка Ксенија је говорила на крају о представама о Светом Сави и Симеону које се и данас чувају у Русији, од зидне слике у самом Кремљу до минијатура које се чувају у Руској националној библиотеци и многим другим представама, које указују да култ Светога Саве живи и празнује се у многим земљама.
