Бајке се казују како би произвеле наду у свету који изгледа као да је на ивици катастрофе. Овако је синоћ у Галерији Музеја рудничко-таковског краја започето предавање Етнолошко-антрополошко тумачење бајки, на ком су говорили виши кустос етнолог Милан Брајовић и етнолог антрополог Наташа Поломац Петковић. Циљ предавања био је такав да укаже на то да су бајке изванредно штиво које помаже деци да лакше превазиђу све страхове и зебње везане за процес одрастања. Бајка представља модел деловања у свим животним ситуацијама. Не сакрива бол, мржњу, патњу, зло и болести, али упркос свему томе нуди срећан крај као непобедиву радост живљења.

Док су се мењали идеолошки оквири и расположења, историјски и културни контексти мењале су се и бајке. Тако се изворна верзија једне од најпознатијих бајки за децу, Црвенкапа, по много чему разликује од онога што ми данас знамо и читамо својој деци.