Археолошко налазиште Дрење

Археолошко налазиште Дрење

Интензивно коришћење рудног богатства планине Рудник почело је још током раног неолита. Ова област је била активно укључена у привредни и административни живот Римске империје. У средњем веку Рудник је био не само рударски центар који је доносио велики приход српским владарима, већ и један од најважнијих тргова и градских центара.

Прве податке који се могу повезати са потесом Дрење, забележио је 1865. године др Јанко Шафарик. На том месту су се уочавали зидови „многи повећи зданија и кућа“, а особито једне „цркве“ великих димензија. Недалеко одавде, на Старом Рудничишту, Шафарик је  обавио и прва позната археолошка ископавања у Србији.

Истраживањима започетим 2009. године потврђене су претпоставке старијих истраживача да се између изворишта Златарице и јужних падина Мале Кеље налазе остаци већег насеља (најмање три цркве и бројни стамбени објекти) из XIV-XV века. Археолошки налази потврђују податке из писаних извора о средини са имућним слојем градске властеле, развијеним занатством и трговином коју су водили трговци из Приморја. Истраживања су финансирана средствима Општине Горњи Милановац и Министарства културе и информисања Републике Србије.

Локалитети на потесу Дрење проглашени су за непокретно културно добро – археолошко налазиште 2014. године (Одлука Владе Србије 05 број 633-10627/2014).

X