У питомој долини села Такова, оивиченој речицама Љесковицом и Дичином, под највећим „столетним“ храстом, на Цвети 1815. године донета је коначна одлука о подизању Другог српског устанка. Тај догађај постаће полазна основа у стварању националног идентитета у XIX веку, чији је основни симбол управо био „Таковски грм“.

Стари Таковски грм дуго је одолевао времену. Био је висок 23 метра, са пет великих грана и пречником стабла преко 3, 5 метара, обима 9 метара. Грм је временом почео да пропада, што је народна традиција везала за судбину династије Обреновић: највећа грана храста одломила се 1860. године, најављујући тиме смрт кнеза Милоша; мања 1868, када је убијен кнез Михаило, а 1901. олуја је из корена ишчупала храст и тиме најавила слом династије.

Син и наследник предводитеља устанка и потоњег кнеза ослобођене Србије Милоша Обреновића, кнез Михаило, приликом посете овом месту 1865. установио је традицију „Таковског грма“, откупио земљиште око столетних храстова и прогласио га  јавним добром, које је народ у знак захвалности назвао “Кнежеве ливаде“.

Храст који је кнез Михаило тада освештао за „наследника” Таковског грма, листао је до деведесетих година ХХ века, од када као природна скулпутра краси ово место. Године 1995, сађењем младице трећег Таковског грма испоштована је традиција коју је кнез Михаило установио, да док је српске државе и народа, у Такову постоји и листа један храст као симбол слободе и независности.

У време владавине краља Милана Обреновића, 1887. године у славу кнеза Милоша и устаника народ Округа рудничког подигао је „Споменик под Таковским грмом“. Израђен од црвеног полираног мермера, према скици инжењера Јозефа Манока, дело је Михаила М. Чебинца, вајара из Краљева. Поред патриотских стихова Љубомира Ненадовића, садржи устаничка и државна обележја.

У његовој близини, на иницијативу начелника Округа рудничког, Светозара Шурдиловића,  1899-1901. године за краља Александра и краљицу Драгу Обреновић изграђено је вила, познатија као „Таковски дворац“. Здање на три спрата са 36 одаја, споља је подсећало на виле аустријских и швајцарских аристократа тога доба, док је унутрашњост одисала српским, шумадијским амбијентом. Дворац је страдао у пожару 1917. године под недовољно познатим околностима, а време је потпуно сакрило његове темеље.

Западно од споменика Милошу Обреновићу, на благој падини, налази се спомен-скупина „Таковски устанак” дело је једног од првих вајара обновљене Србије, Петра Убавкића. Изливена у бронзи, висине 292 цм, представља Милоша Обреновића и архимандрита Мелентија Павловића у моменту проглашења устанка. Израђена поводом Светске изложбе у Паризу 1900. године, где, нажалост, није отпутовала, у Таково ће стићи тек приликом прославе 175 година од подизања Другог српског устанка.

Постављањем спомен скупине  „Таковски устанак“, вајара Петра Убавкића 1990. године, заокружена је културно-историјска целина која је 1994. проглашена за културно добро од изузетног значаја.