Острвица је редак феномен рељефа, како по необичном облику и импресивном масиву, тако и по настанку. Надморска висина јој је 758 метара и налази се северозападно од планине Рудник, од ње удаљена 6 километара. У геолошком погледу Острвица је састављена од вулканских, еруптивних стена из групе андезита.

Данашња Острвица припада централним деловима угашеног вулкана једног од многих који су у геолошкој историји били активни у рудничкој вулканској области. Одређена је апсолутна старост ових стена на око 18-20 милиона година.  Два заобљена врха чије се коте разликују за око 4 метра чине малу и велику Острвицу. На њима се још виде остаци утврђеног града. Не зна се кад је град саграђен мада се први пут помиње у петом веку после Христа али се претпоставља да утврђење потиче из античког периода.

По историјским подацима у град су се склањали дубровачки трговци и рудари са Рудника за време династичких борби између Стефана Дечанског и Владислава II, после смрти краља Милутина. Деспот Ђурађ Бранковић је, око 1430. године поново утврдио Острвицу ради одбране од турске најезде. Због тога у народу постоји предање да га је градила његова жена „Проклета Јерина“ и зато се зове Јеринин град.

Турци су Острвицу у више наврата освајали и рушили. Први пут ју је порушио Мурат II 1438. године, други пут Мехмед II Освајач 1454. године а трећи пут, неутврђене године XVI века, порушио ју је смедеревски санџак бег због побуне њеног становништва. У преведеним турским дефтерима из XV и XVI века Острвица се помиње и као седиште нахије и кадилука, са називом Сивриџе Хисар. Познати турски путописац Евлија Челебија посетио је 1664. године Острвицу и констатовао да су утврђени град и подграђе порушени и опустели.

Њена необична вулканска купа са градом на врху, богатом историјом, живописним крајоликом и разноврсном ендемском планинском флором, од које се нарочито истичу жута перуника и реликтна врста шиба зеленика, захвално је место за све љубитеље природе – туристе и планинаре (http://www.rudnik.in.rs/rudnik/ostrvica.html).

Острвица је крајем маја 2009. године проглашена за споменик природе.