Добротоумље усправног човека – вече посвећено Јовану Томовићу

Милановчани су показали да умеју да цене хуманост, доброчинитељство, да негују права пријатељства. А и не само Милановчани. На вечери посвећеној Јовану Томовићу, коју је организовао Музеј рудничко-таковског краја поводом његовог 90. рођендана говорили су његови дугогодишњи пријатељи а и они нешто млађи које је усправни живот Јована Томовића дотакао. Госте је најавио Александар Марушић и истакао да смо вече организовали у Кући српско-норвешког пријатељства, не само зато што је она однедавно под надлештвом музеја, већ управо зато што је камен темељац за ову прелепу грађевину која је препознатљивост наше вароши, поставио Јован Томовић за време мандата председника општине Горњи Милановац, заједно са норвешким амбасадором.  О Јовану привреднику од његових почетака до великих пословних успеха говорио је Тодор Поповић, који је такође био успешан привредник и некадашњи председник општине. Када је Јован отишао из ПИК “Такова” оно је имало преко 3000 запослених и небројено успешних погона који су остваривали завидне резултате. Наш град надалеко је постао чувен по еуро крему, по соковима, ракијама… До данас се такав привредни успон нигде није поновио. Изуетан говор одржао је Слободан Гавриловић некадашњи директор “Службеног гласника”, књижевник и такође пријатељ Јованов, који га подстиче да пише, да своје успехе преточи у причу на папиру, која ће можда отрезнити и подстаћи нове генерације. Рекао је да је у сваком човеку, дубоко уткана мајка и да је Јованова мајка Рајка део свих његових писања и основа тога што је Јован постао-усправан човек, како се зове и књига из колекције Одговори Милоша Јевтића, посвећена њему.  Посебно нам је драго што је са нама синоћ био епископ шумадијски господин Јован, који се непланирано обратио, желећи да да свој допринос овој емотивној вечери истакавши да пријатељство два Јована, два имењака, траје преко 40 година, да њихови разговори нису само обични разговори, већ решавања многих питања која муче српски народ и да ако их и не реше бар им буде лакше што су о томе разговарали забринути за будућност српског народа.  Др медицине Љубиша Шумарац, говорио је о Јовану као председнику Друштва за борбу против рака, који је годинама прикупљао новац за постојање овог друштва и на тај начин помагао увоз лекова када је било најтеже и напредак српске онкологије. Нешто млађи Јованов пријатељ, Борисав Челиковић, истакао је како се упознао са Јованом, које је све савете добијао од њега током низа година, затим да је издање “Године за незаборав”објављено уз његову подршку и иницијативу и да и данас сведочи о “привредном чуду” какво је било Горњи Милановац. ЈОван је иницирао многе разговоре МИлановчана са Милошем Јевтићем и они су се нашли у колекцији “Одговори” и сведоче својим причама о привреди и култури рудничко-таковског краја.

На крају вечери прочитано је обраћање сестринства Манастира Враћевшница које су пожелеле да се Јовану захвале речима за све оно што је од најраније младости са супругом Лепом па до данас учинио за манастир и српску цркву: “И да Вас не похвалимо овде на земљи, нека Вам је хвала на Небесима, где ће бити окупљено благо Ваше. Где ће чекати мати Ана, где ће чекати сви, где ће имена Јован и Лепа Томовић бити нешто више од печата на књизи. Где ће се име Јован наћи, по речима сестара међу светим Јованима.”

Јоване, Музеј рудничко-таковског краја искрено Вам жели срећан рођендан!

X