Црква Светог Саве на Савинцу

Црква Светог Саве на Савинцу

Према народном предању Милош Обреновић је после сабора у Такову кренуо са устаницима ка Љубићу и зауставио се на изворима лековите воде, тзв. „Светињи”, у кориту реке Дичине на Савинцу, да се умије и одмори. На овом месту се заклео да ће саградити цркву ако победи Турке. И заиста, 1819. започео је градњу своје прве зидане задужбине посветивши је Светом Сави. Њен градитељ био је Милутин Гођевац, један од најбољих неимара тог доба. Грађена од тесаног ружичастог пешчара, освећена је на Младу недељу 1821. године.

Натпис изнад јужне певнице сведочи да је грађевина посвећена „успомени на кнегињу Љубицу”, а 1860. године кнез Милош је „за покој душе своје блаженопочивше супруге, благоверне кнегиње српске Љубице” и обновио овај храм. Поправке и изградњу новог звоника обавио је неимар Настас Ђорђевић. После 1903. године на иницијативу Милеве Алимпић, изграђена је нова припрата са криптом.

Иконостас из времена изградње храма садржи царске двери, дело Јање Молера из 1822. године .

Као гробна црква чланова породица Обреновић и Вукомановић, црква Светог Саве чува кости Обрена Мартиновића, оца војводе Милана Обреновића, које су 1818. године премештене из брусничког гробља и похрањене с десне стране црквених врата. Ту су и гробови петоро деце господара Јована Обреновића. Испред цркве, према североистоку, кнегиња Љубица је подигла надгробну плочу од црвеног мермера својој браћи Луки, Петру и Тодору, а овде су 1905. године свој мир нашле и кости Мине Вукомановић-Караџић, њеног супруга Алексе и сина Јанка.

X