Црква Рођења Богородице у Горњим Бањанима

Црква Рођења Богородице у Горњим Бањанима

Црква посвећена празнику Рођења Пресвете Богородице (Мала Госпојина) у Горњим Бањанима једна је од најстаријих зиданих цркава у рудничко-таковском крају. Саграђена је 1862. године, први пут обновљена 1899. а њен данашњи изглед потиче из обнове 1903. Када је 1943. године запаљена бањанска варошица, страдала је и црква са комплетном архивом, тако да нема пуно сачуваних података о њој. Међутим, подаци о градњи и обнови остали су записани на две камене плоче. На плочи новијег датума, која се налази изнад главних врата, на зиду споља, забележено је да: „Овај храм рожденства пресвете Богородице Дјеве Марије подиже 1862. године Атанасије Симић парох бањански са својим братом Јованом и синовцем Аксентијем Симићем парохом бањанским уз помоћ својих парохијана”. Натпис на старијој плочи која се налази у цркви, на јужном зиду припрате, одмах до улаза, гласи: „Овај храм рождество пресв. Богородици започе Танасије Симић парох овд. 1862. г. Обнови се под управом Ранисава Нешовића пароха и Ђорђа Петровића предс. Општ. Са добровољним прилогом парохијана и страни прилагача у 1899. г.”

Бањанска црква је једноставна једнобродна грађевина средње величине. Изнад улазног дела издиже се кула-звоник, међутим она нема функцију звоника, зазидана је и има чисто декоративан карактер. Служећи звоник цркве налази се у порти, дрвене је конструкције и новијег датума. Црква је покривена црепом, а чеона кула лимом. У унутрашњости је засведена полуобличастим сводом који се ослања на прислоњене стубове-пиластре који се као профилисани испусти јављају и на своду рашчлањујући га на неколико целина. Светлост улази у храм кроз три олтарска прозора и шест прозорских отвора на главном броду. Поред главног портала, постоји и јужни са скромном профилацијом и орнаментиком.     Иконостас цркве је једноставне израде, састоји се од спојених дасака на којима стоје иконе од којих већина потиче из XIX века, али о њима нема готово никаквих података. Изнад главног улаза у цркву насликана је сцена из Богородичиног живота – Покров Пресвете Богородице – рад Радоша Стевановића из 1994. године. Иако је уобичајено правило да се на том месту слика светац коме је црква посвећена или сцена из његовог живота, овде је реч о изузетку јер је Богородичин покров празник када је главни сабор у селу – традиционални горњобањански вашар.

X