Дигитализација – Museum of the Rudnik-Takovo region

Локација: Заграђе, Рудник

Период покривања: XIII–XV век

Назив колекције: Фортификација

Датум настанка: 2021, 2022, 2026.

Место настанка: Рудник – Београд

Власник: Музеј рудничко-таковског краја, Горњи Милановац

Ситуациони план и документација очуваних зидова

Пројектни тим: Александар Стаменковић, Милица Томић, Мирослав Митић, Ана Цицовић

Врста грађе: фотографије, видео запис

Опис: Средњовековно утврђење на Острвици је подигнуто на изразито неприступачном терену, на вулканској купи удаљеној око 4 km од варошице Рудник, на истоименој планини. Највећи процват Рудник је достигао током средњег века, када се развија у значајан привредни, трговачки, политички и дипломатски центар, као и средиште развијене занатске и производне делатности.

Острвица је представљала снажно фортификацијско утврђење, али и важно административно и војно средиште, око кога су се одвијали сукоби српских владара и властеле. На врху Острвице и на падинама испод њега налазе се остаци већег утврђења, чија је примарна функција била заштита оближњих рудника сребра, бакра и олова, као и рударских насеобина. У стратешком погледу, положај Острвице је изузетно повољан: стрме и стеновите литице чиниле су тврђаву готово неприступачном, док је истовремено омогућавала ефикасну контролу и осматрање ширег простора. Фортификациони комплекс се састоји од Горњег, Средњег и Доњег града (Подграђа), које су били заштићени двоструким бедемским појасом. Горњи град, као највиша и најутврђенија целина, обухвата Велики и Мали град, међусобно функционално повезане.

Оскудни теренски записи и ситуациони цртежи, који су до дуго представљали једине изворе за проучавање ове фортификације, потичу од следећих истраживача: К. Поповић (1862), Ј. Мишковић (1872), М. Милићевић (1876), Ф. Каниц (1888), М. Ракић (1905), А. Дероко (1940-их година), И. Здравковић (1948), Ђ. Бошковић (1950) и В. Јовановић (1990-их година). Током времена дошло је до значајне деградације зидних структура, услед чега су остаци бедема и кула у великој мери осути. Данас је делимично очуван југозападни зид Великог града, који је у стању конструктивне нестабилности, као и мањи сегменти зидова на простору Малог града.

Због ограничене приступачности очуваних делова зидова, 2021. године спроведена су документациона истраживања применом беспилотне летелице и метода дигиталне фотограметрије. Том приликом израђена је техничка документација која обухвата видео-запис, ситуациони план, основе, пресеке и детаљне цртеже очуваних зидних структура.

Острвица, геореференцирање података

2. Digitalni elevacioni model bedema velikog grada, pogled sa zapada

Острвица, дигитални елевациони модел бедема Великог града, поглед са запада

Острвица, ортофотографија основе целог снимљеног комплекса са исцртаном основом

Острвица, пресек кроз утврђење

Архитектонска студија и 3Д реконструкција

Горњег града и цркве у Подграђу

Пројектни тим: др Владан Здравковић, Ана Цицовић

Опис: Ретке теренске белешке о средњовековном утврђењу на Острвици, као и ситуациони цртежи, до скоро су представљали једине изворе за проучавање ове значајне фортификације. Фортификациони комплекс се састојао од Горњег, Средњег и Доњег града (Подграђа), који су били заштићени двоструким бедемским појасом. Горњи град, као највиша фортификациона целина, обухвата Велики и Мали град, који су међусобно повезани. Од овог значајног утврђења у северном делу Србије, које је имало важну улогу у заштити оближњих рудника сребра, бакра и олова, као и рударских насеобина, данас је делимично очуван југозападни зид Великог града, који се налази у стању конструктивне нестабилности. Очувани су и мањи сегменти зидова Малог града, који нису уочљиви са нивоа терена.

Музеј рудничко-таковског краја је 2021. године покренуо пројекат дигитализације утврђења на Острвици. У оквиру овог пројекта, применом беспилотне летелице и методе дигиталне фотограметрије, израђена је техничка документација која обухвата видео-запис, ситуациони план, основе, пресеке и цртеже очуваних зидова. Након археолошких истраживања цркве на локалитету Метаљка, у подграђу Острвице, спроведених 2020. и 2022. године, у оквиру пројекта израђена је и тродимензионална (3Д) реконструкција цркве.