Тешко је бити новинар. Још теже новинар који читав свој живот посвећује време многобројним људским причама, судбинама нама непознатих људи или насупрот томе оним познатим који имају много тога да кажу а јавност их види само по ономе чиме се баве. Свака људска прича креће од породице, ту су нам корени који често остају неиспричани.
Наш гост Драгослав Драган Симић, новинар Радио Београда 2 испричао је многе од тих људских прича. Боље речено стрпљиво их је саслушао, пустио саговорнике да из себе извуку све оно најбоље и све оно најтеже а што ће нас поучити да и ми будемо бољи, и да сазнамо да је било много тешких судбина и много тешких времена а сви његови саговорници научили су са тим да живе.
Госта је најавио директор Музеја рудничко-таковског краја, истакавши да све чешће слуша радио Београд 2, да су све емисије нешто што нас може образовати, дати нам поуку и снагу. Емисија Драгана Симића, „Говори да бих те видео“ годинама је заокупљала пажњу слушалаца. И сами смо упознали многе људе, многе топле приче, унутрашње борбе и важне догађаје. Као историчар, Александар Марушић је истакао неке од њих. Нове године технологије могу бити лоше ако се усредсредимо само на игрице или гледање телефона, али ера технологије, по речима Марушића донела нам је ново доба, где се сваки човек може снаћи и сазнати оно што му је потребно и још много тога. Наш драги гост-домаћин, талентовани песник Петар Милорадовић, образложио је како је дошло до сарадње и пријатељства његовог и господина Симића. Истакао је да је једна од прича посвећена нашем завичајном Живадину Стевановићу, који је распродао имање да би отишао у САД где је упознао Николу Теслу. Милорадовић је испричао причу и о броду „Дурмитор“ која га је толико фасцинирала да је о њој написао и стихове. Појаснио је шта значи „књига за читање и слушање“. Свака од прича има QR код а МИлорадовић је демонстрирао и како се користи. Препознатљив музички џингл, подсетио је све присутне да су бар неку од тих прича чули.
Господин Драган Симић је рекао да је у више наврата покушавао да реализује сајт са својим причама и да му је заиста драго што је у томе на крају успео. Књига садржи само део прича а сајт читаво благо људских судбина. Једну од њих испричао је Симић, а то је прича о Синиши Павићу и његовом пореклу. Након тога, били смо у прилици да чујемо аудио обраћање Синише Павића. 40 личних исказа људи који су век преживели. Свако говори својим језиком као да их је писало талентовано перо а испричане су једноставним некњижевним језиком. Нико од њих није био на важној позицији а сви су били сведоци тешких догађаја, тешке историје. Један од њих је ложач крематоријума у Аушвицу, који је наставио да живи и испричао своју судбину. Књига није ни поред тога суморна, пуна је прича људи који су поднели ама баш све. Павић је истакао приче Ајзенберга, Митровића, и многих других. За овакву књигу потребна је велики истраживачки рад и проналажење саговорника а господин Симић управо је то: посвећен истраживач-новинар.
