Шта доносе посете владара неком граду у овом случају нашем Горњем Милановцу? Колико су пута владари посећивали наш град и у којим приликама? Почевши од Карађорђа, скупштина и састанака које је одржао, преко крштења Милошеве и Љубицине деце, која им је имена давао и зашто баш та имена, преко посета Милоша, Михаила па до последњег Обреновића, Александра и зашто је његова последња посета за нас била најзначајнија. Наш синоћњи говорник виши кустос историчар Александар Марушић, дошао је затим до посета Карађорђевића, шта значи за један град када се краљ заустави и присуствује часу фискултуре са ђацима милановачке гимназије или какава је атракција за Горњи Милановац пролазак краљице Марије у отовреном аутомобилу који сама вози. При том за сваку посету је речено где су се владари упутили, да ли је наш град била њихова дестинација или су били на пропутовању, а ако јесу, које су градове осим нашег посетили и зашто. Дошли смо до ратног и послератног доба, када је нашу историју обележио Јосип Броз и добро је тај период изложити суду времена и суду историчара. По речима Звонка Вучковића, како је Марушић истакао, историја би за нас свакако била другачија да се у разговоре Тита и генерала Михаиловића водили они сами, без саветника који су одлучили даљи ток догађаја. То је била прва Титова посета нашем крају а било их је још три – послератне. Говорили смо о томе, шта значи за један град долазак председника, какав је био протокол, ко су били председници општина надлежни за долазак Тита. Да би предавање било потпуно, помогла су сведочења савременика тих посета а нарочито управо председника општина, посебно Вељовића и Цана Јовановића, који су испричали историчару Марушићу све оно што се не може прочитати у архивама, видети на фотографијама или у штампи, што су наравно први избори за сваког историчара, али нијансе живог говора свакако дају оне потребне финесе, да би једна прича била заокружена. Свакако је издвојена посета Тита и Брежњева, која је стављена у светске оквире, међународну политику и историју и односе СССР-а и Југославије. Било је речи о томе, зашто је дошло до посете, када су Брежњев и Тито присуствовали похрањивању посмртних остатака 408 црвеноармејаца на Брду мира где су сахрањени и посмртни остаци бораца Друге пролтереске бригаде. Оно што је посетиоце свакако синоћ највише занимало су подаци како је изгледао град, шта је наложено да се у самом граду уради због те посете, које су улице асфалтиране управо због тога, па је то и Тито приметио током посете, како су изгледале улице и којим улицама су гости пролазили, какви су били протоколи о „бацању“ цвећа, како су по хитном поступку урађени олуци на кућама за прву Титову посету јер је послератни Горњи Милановац, спаљен и уништен током рата и до 1951. Још увек се није „опоравио“. Било је речи и о политичким личностима које су биле у Титовој пратњи током тих посета, и о личностима Горњег Милановца које су „склоњене“ са улица тком посете свих владара да би гостовања протекла у најбољем реду. Оно што нас је највише занимало а синоћ смо добили и те податке је како је изгледао наш град, где се завршавао и колико је становника имао, па су по речима нашег предавача Прањани имали више становника током једне од посета него читав Горњи Милановац. Марушић је истакао да је најбољи познавалац историјских прилика после Другог светског рата др Милош Тимотијевић из Чачка, и управо због тога у контексту своје приче истакао је и колико је пута Тито посетио Чачак. За предавање су коришћена архивска документа, која до сада нису била доступна јавности што је и био подстрек за целовиту причу, изводи из штампе, прича Марушића била је праћена презентацијом фотографија посета свих владара нашем крају све до последње, Титове, 1974. године.