Књига др Снежане Цветковић „Уметност и дворска култура у Србији 1872-1903“ (Музеј у Смедереву, Центар за визуелну културу Балкана, Филозофски факултет у Београду, 2022) посебан је и изразит допринос нашој науци и култури. Обухвата период од ступања на престо кнеза и краља Милана Обреновића 1868/1872. до убиства краља Александра Обреновића 1903. године. Јасно је и прегледно структуирана. У уводним разматрањима предочавају се опште особености двора у европској култури, представљају досадашња научна истраживања дворске културе у Србији и постављају истраживачки и концептуални оквири монографије. Затим се пружа увид у дворску културу у Србији у ранијем периоду, од 1804. до 1872. године, као и у дворске резиденције, летње дворове и бањске виле, те дворове владара изван Србије (Херешти и Иванка на Дунаву). Велико поглавље посвећено је дворској култури у епохи краља Милана Обреновића (1872-1889). Оно обухвата анализу историјских околности, тумачење процеса креирања дворске културе патронатским системом – трудом да се образују домаћи и привуку страни уметници и набаве њихова дела усклађена са државним и националним потребама, функцијом просторија и целина, као и естетским начелима владара. Тумаче се Стари и Нови двор у Београду – њиховаструктура, организација, свака појединачна просторија и њихова опрема. Анализирају се дворови у Крагујевцу и Нишу, имање у Топоници, летњи двор у Смедереву и пројекат ловачке куће који је креирао један од најзначајнијих аустријских архитеката, Ото Вагнер. Друго велико поглавље посвећено је уметности и дворској култури у доба краља Александра Обреновића (1889-1903). Као и у претходном, анализиране су историјске околности и обрасци креирања дворске уметности и културе, патронатски механизми и улога уметника. Представљени су реконструисани и нови простори Старог и Новог двора у Београду, двора у Нишу, павиљона у Нишкој Бањи, летњих дворова у Смедереву и у Такову. У закључним разматрањима критички се обједињују остварене анализе и резултати истраживања.

Књига објашњава географску и симболичку топографију терена на којима су подизани дворови, њихову историју, функцију и организацију. Реконструише дворске просторе и анализира сваки понаособ. Анализира уметничка дела којима су били украшени – слике, скулптуре, намештај, расвету, драгоцености (сребрнину, порцелан, стакло), фотографије, вртни дизајн. Тумачи и перформативне уметничке изразе, оличене у разноликим дворским церемонијама. Књига разјашњава улогу краљева Милана и Александра и њихових супруга, краљица Наталије и Драге Обреновић у стварању дворских комплекса и декорација. Указује на значај уметника – посебно архитеката Јована Илкића и Александра Бугарског, сликара Влаха Буковца, Марка Мурата, Ђорђа Крстића, Паје Јовановића, Анастаса Боцарића, скулптора Петра Убавкића, Ђорђа Јовановића и многих других.

Ово изузетно издање, представићемо у среду 10. априла у 19 сати у галерији Музеја рудничко-таковског краја. Пре тога, аутори изложбе „Пут на исток“ која је изложена у нашој галерији, др Снежана Цветковић и МА Дејан Вукелић, приредиће стручно вођење кроз поставку у 18 сати. Позивамо суграђане да чују занимљиву причу о путовању на исток краља Милана Обреновића а након тога да присуствују представљању овог изузетног издања.