Привлачан због свог рудног богатства и благодарећи свом географском положају Рудник је често мењао господаре и био својеврстан политички барометар у оквиру српских земаља. Рударење је утицало да по рудничкој планини буде подигнуто више насеља саских рудара,  док је отварање трга за собом повукло и развој трговине, тако да су у средњовековном Рудничишту живели и Дубровчани, Которани, Арбанаси, Власи, Грци, понеки Млечанин, Фирентинац…

У насељу урбаног типа какав је био Рудник, три су личности давале тон свакодневном животу: кефалија, као заповедник града и области, редовно Србин, кнез, као старешина локалног становништва, често Дубровчанин или приморац и цариник, тј. закупац царинског уреда, обично Дубровчанин или Которанин. У месту је живео и дубровачки конзул који је био задужен за правну заштиту дубровачких грађана.

Полазећи од приче у народу да се на имању породице Никић налазе остаци цркве, археолошка екипа састављена од археолога из Музеја рудничко-таковског краја и Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду поставила је 2010. године пробну сонду на овом локалитету. Потврђено је постојање грађевине прилично добре очуваности, чији су зидови са унутрашње стране била живописани. Наставком истраживања у 2011. години, на источној страни грађевине, на месту где би требало да је апсида цркве, указао се зид са два улаза. Указао се и део надвратника од сиге украшен живописом са две стране. Комбинација црвених, плавих и беж троуглова испуњених флоралним орнаментом, укомпонована је у лучни надвратник, димензија 70 х 30 х 25 cm.

На основу налаза грнчарије, објекат би се могао датовати у раздобље XIV-XV века, у период највећег успона Рудника. Ко је био становник ове богато украшене грађевине? Српски властелин, цариник, конзул или богати трговац?