Писменост је била једна од најзначајнијих карактеристика богате дворске културе деспота Ђурђа Бранковића у Смедереву у периоду између 1430. и 1459. године. Најзначајнији утицај на њен развој припадао је образованом владару, који је осим свог народног, познавао српскословенски, грчки, латински, турски и мађарски језик и који је сходно томе велику пажњу на свом двору посветио библиотеци, писмености и настајању нових рукописа.

За време владавине Ђурђа Бранковића настају бројни рукописи. Константин Филозоф је написао Житије деспота Стефана Лазаревића, два непозната аутора описали су пренос моштију Светог Луке у Смедерево, Стефан Доместик превео je и преписаоИзбор слова Јована Златоустог, а за деспотове синове Гргура и Лазара Шестоднев Јована Златоустог и Зборник са беседама Јована Златоустог. По наруџбини деспота Ђурђа настаје нова редакција Лествица Јована Лествичника, тзв. Браничевска лествица, дело писара Давида. По лепоти илуминације посебно се издваја Смедеревско четворојеванђеље.

Деспотови потомци, кћери Мара и Кантакузина, синови Гргур, Стефан и Лазар, унуци Јован и Ђорђе (монах Максим), као и снаха Ангелина, наставили су културу неговања писмености. Јеванђеље владике Максима Бранковића о томе најлепше сведочи.

Музеј у Смедереву и Народна библиоткаСмедерево, као баштиници и следбеници те славне традиције, креирали су изложбу Рукописна средњовековна баштина Бранковића. Наштампаним паноима представљене су копије из рукописа за које се зна да су биле део деспотове библиотеке:Српски псалтир, Житије и слова Јована Златоустог, Псалтир са последовањем ,  Лествице Јована Лествичника, Смедеревско четворојеванђеље, Есфигменска повеља деспота Ђурђа Бранковића,Јеванђеље владике Максима Бранковића, Пренос моштију Светог Луке у Смедерево, Апостолска тумачења са записом Ангелине Бранковић, Шестоднев, Деспотов ChroniconPictum и Минеј.
Копије су већим делом изложене у Музеју у Смедереву. Оне су израђене 1972. године у Народној библиотеци Србије у Београду.

Изложба Рукописна средњовековна баштина Бранковића премијерно је представљена на Филолошком факултету у Бања Луци у априлу прошле године. Изложбу чине издвојени најзначајнији рукописи династије Бранковић, који ће бити представљени на дизајнираним принтовима. Поред њих излажу се реплике Есфигменске повеље Зденке Живковић и реплике рукописа које је израдила Љупка Васиљев, као и графика са представама сремских светих Бранковића из 18. века.

Поставку чији су аутори др Снежана Цветковић, ТатјанаГачпар, музејскисаветници  Музеја у Смедереву и МаринаЛазовић, библиотекарсаветник Народне библиотеке Смедерево    отварамо у Галерији Музеја рудничко-таковског краја у четвртак 9. марта 2023. године у 19 сати.