Равна гора

Равна гора

Равна Гора је висораван смештенa између Маљена и Букова на западу и Сувобора на истоку. Историја овог природно богатог предела сеже до праисторије и првих трагова палеолитског човека у Шалитреној пећини, једном од најзначајнијих налазишта те епохе у југоисточној Европи, преко археолошких налаза из бронзаног и гвозденог доба, источне границе насељавања илирских племена баш у близини Сувобора, римског рудокопа (локалитет Црвени извор), трагова средњовековне рударске делатности, тврђава и цркава, турског назива Карадаг (Црна гора), „хајдучких села“ у доба аустријске власти у XVIII веку, масовног учешћа локалних житеља у оба српска устанка под командом Милића Дринчића из Теочина, до страдања њихових потомака у Првом и Другом светском рату. Треба истаћи да је једна од најславнијих српских победа, Колубарска (Сувоборска) битка успешно завршена и одлучена управо на падинама Сувобора тако близу Равне горе.

На Равној гори 90-их година ХХ века саграђени су објекти са циљем да се очува успомена на Југословенску војску у отаџбини, предвођену генералом Драгољубом Михаиловићем. Маја 1992. откривен је споменик Дражи Михаиловићу, израђен у бронзи, дело вајара Драгана Николића из Београда. Потом је, 1998. године, изграђена црква Светог Ђорђа наспрам споменика.

Изградња равногорског спомен дома трајала је од 1998. до 2000. године, према пројекту архитекте професора Спасоја Крунића. У дому се налазе музеј, библиотека са читаоницом, као и сала за предавања и конгресе са 200 места. У “Атласу савремене архитектуре света” за период 1998-2003, уврштена су само три меморијална комплекса из целог света – од којих је један управо дом на Равној Гори.

X