Промоција првог тома “Ризница”

Пионирски подухвати у било којој области потичу из малих средина каква је наша. То смо синоћ и доказали представљањем првог тома публикације „Ризнице цркава рудничко-таковског краја“ аутора Ане Ранковић и Ане Цицовић. Госта је најавио директор музеја истакавши колико су нама ауторски пројекти значајни а нарочито уз подршку Министарства културе и информисања. Захвалио се свештенству општине Горњи Милановац које је препознало значај овог пројекта, као и владици жичком на подршци. Свештеник Драган Ђорем још једном је истакао да црква и музеј имају вишегодишњу добру сарадњу на многобројним пројектима, истакао је захвалност у име владике жичког Господина Јустина што је реализована изложба и књига о ризницама цркава; истакао је да је и њима ова публикација изузетно значајна јер некада и не увиђају значај тих предмета с обзиром да су у свакодневној употреби или се брижљиво чувају али нису увек видљиви и доступни. Тек овако уприличени предмети имају свој прави значај. Црква се радује изласку другог тома али и публикацији о Цркви Свете Тројице која слави свој јубилеј и која очекује репрезентативну публикацију.  Др Вук Даутовић, професор Филозофског факултета и један од најбољих познавалаца српских црквених и манастирских ризница са великим ентузијазмом описао је нашу публикацију, пре свега истакавши да наш музеј предњачи у значајним пројектима какав је  „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“ чије време тек долази и који је јединствен по много чему а чији су уредници Ана Ранковић и Александар Марушић, а и овај о коме је синоћ било речи. Истакао је да је мало оваквих пројеката, и да се углавном већ обрађене ризнице појављују у више издања и са другим погледом историчара уметности а да се комплетна истраживања већих простора какав је једна општина, врло ретко врше и стога се пројекат о ризницама наше општине може сматрати пионирским. Он је подједнако значајан и за будуће свештенике, који многе о предметима немају прилику да упознају јер нису више у употреби. Даутовић је описао колико је захтеван овакав пројекат и истакао да му је драго да је баш он имао прилику да буде сарадник и да помогне да публикација угледа светлост дана. Мишљења да ми немамо шта да понудимо, да немамо вредности, већ да су оне преко Саве и Дунава, побијају управо овакви пројекти. Публикација сведочи о развоју цркве током 19. века пре свега, о вредности ризничких предмета, свештеничких одежди… Кроз предмете прича се о црквама, времену, људима који прилажу предмете.

Како Даутовић каже, две жене, Ана Ранковић и Ана Цицовић, су се саме  упустиле у  истраживање, у велики и захтеван пројекат, суочавале су се са тереном и истраживањем а веома педантно бележиле на све на шта су наилазиле, без обзира да ли је реч о црквеним или другим предметима који су се нашли  у црквеној ризници и који ће бити на располагању истраживачима из других области што је врло несебичан гест. Ова мала књига ризничких предмета револуционарнија је од много већих пројеката и подухвата. Сви предмети који су се нашли у књизи су у неку руку заштићени, јер и ако буду на било који начин отуђени, трајно је записано одакле потичу. Вук Даутовић је на крају истакао да је велика  част и задовољство учествовати у оваквом пројекту и да ће радо са колегиницама радити и на другом тому. Ми се разликујемо од запада малим буџетима а великим ентузијазмом да сачувамо вредности и тако ће бити и убудуће.

X