Интелектуално поштење. Овом синтагмом МА Дејан Вукелић, млад по годинама а по знању, ризница којој предстоји светли професионални пут, описао је др Снежану Цветковић и њен рад на публикацији „Уметност и дворска култура у Србији 1872-1903.“ Публикација је продукт докторске дисертације Снежане Цветковић а објавили су је њена матична установа Музеј у Смедереву и Центар за визуелну културу Балкана. Осим визуелно, публикација пре свега саджајно открива нови свет дворских резиденција, летњих дворова и бањских вила, као и доворва који су пописани у иностранству. Описује дворску културу, забаве, здања која су оплеменила нашу историју и начине на које су грађена: Стари двор – конак у Београду, Нови двор, Двор у Крагујевцу, Нишу имање у Топоници летњи двор у Смедереву који је др Снежана Цветковић у випше наврата представила јавности. Ово е се у време Александра Обреновића прикључује и Летњи двор у Такову, који је такође описан. Како МА Дејан Вукелић каже читава публикација опремљена је како доликује научним апаратом без икакве професионалне сујете, баш онако као треба да буде. Снежана Цветковић је кроз кратку презентацију представила свој дугогодишњи рад који је крунисан докторском дисертацијом у виду ове књиге и још једном искористила прилику да истакне да јој је наша едиција „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“ умногоме олакшала посао.

Пре тога, гости су о д 18 до 19 сати приредили стручно вођење кроз изложбу „Пут на исток“ где смо детаљно научили какво је било путовање краља Милана, где је све боравио, како се понашао на том путу, на који је кренуо непосредно после абдикације, и какве су историјске последице његовог путовања, тј, шта се од источњачке културе „закачило“ на нашу. Чувена Рашићева шара је сигурно једна од најзначајијих утицаја источњачке културе, када је са путовања донет ћилим и предат пиротским ткаљама, које су Рашићеву шару пренеле на пиротски ћилим ,који је и данас актуелан а у музејским збиркама не тако чест. Овом приликом се захваљујемо Народном музеју Краљево на позајмљеном ћилиму који је био део поставке Музеја у Смедереву. Уметничка збирка краља Милана, била је једна од најзначајнијих и најбогатијих, он се дружио са Тулуз Лотреком, уметником, како је рекао Вукелић и био посвећен импресионистима у њиховим зачецима, али нажалост после Мајског преврата збирка је нестала.

Било нам је велико задовољство да будемо део синоћњих програма и поносни смо што су се догодили баш у нашој установи. Суграђане очекујемо у понедељак, на изложби о занатима у 19 сати.