Сваку истраживачку причу треба заокружити, учинити је потпуном и целовитом. Због тога нам је привилегија што сарађујемо са др Милошем Тимотијевићем, који свако истраживање доведе до краја. Такође нам је драго што је предавање изазвало дискусију, и што је наша галерија место одакле се чују многобројне идеје које треба уважити.

Зашто се о Кумановској бици мање говори, и зашто су балкански ратови у сенци Великог и Другог светског рата? Ко су хероји чије кости су разасуте по Македонији и о чијим споменичким обележјима мало или нимало не знамо, и зашто је то тако? Каква је некада била традиција обележавања важних историјских догађаја и треба ли да учимо из знамените прошлости? Каква је била српска војна доктрина током историје, на кога смо се угледали када је војска у питању, и како смо школовали војне кадрове? Колико је војних школованих кадрова страдало током балканских ратова? На сва ова питања добли смо одговоре у нашој галерији, а пре свега сазнали смо биографију потпуковника Александра Глишића, чији је отац пореклом из Горњих Бранетића. Његово име треба да стоји у свим музејским поставкама на истакнутом месту. Говорили смо о његовом пореклу, школовању, везама са династијом Карађорђевић, херојским успесима и личној и породичној жртви у којој су браћа Глишићи изгубили живот и у којој је њихова мајка храброст Петрија изгубила једанаесторо деце током тешке српске историје. Ми смо од синоћ богатији знањем и то нам нико не може одузети, и због тога се захваљујемо др Милошу Тимотијевићу и желимо му нове истраживачке подухвате и пре и изнад свега – истину за коју се бори током своје каријере историчара.

Госта је најавио директор музеја, такође историчар Александар Марушић.